У БиХ опада увоз електричних аутомобила, а расте потражња за хибридима
Увоз електричних возила у Босну и Херцеговину у 2025. години биљежи пад у односу на прошлу годину, док је истodobно увоз хибридних возила значајно порастао, показују подаци Управе за неизмјерно опорезивање Босне и Херцеговине.
У првих десет мјесеци 2025. године у БиХ је увезено 161 електрично возило, укупне вриједности 7,64 милијуна марака, уз наплаћене дажбине од 1,40 милијуна марака.
У истом раздобљу 2024. године увезена су 194 електрична возила вриједна 9,01 милијун марака, што значи да је увоз електричних аутомобила ове године мањи и по вриједности и по количини. У протеклој години укупно је увезено 230 електричних аутомобила укупне вриједности 11,73 милијуна марака уз даџбине од 2,15 милијуна марака.
Најскупљи увезени електрични модели до листопада 2025. године били су Volvo EX90 Twin (237.590 марака) и Lucid Air Grand Touring (220.469 марака), док су три изведбе модела Porsche Taycan 4S, с појединачним износима између 180.000 и 200.000 марака, ушле међу топ пет највриједнијих електричних аутомобила увезених у БиХ ове године.
Најскупље увезено електрично возило у прошлој години био је Mercedes Benz EQS 58 вриједан 226.217 марака, а сљедећа четири мјеста у топ пет најскупљих заузеле су различите изведбе модела Porsche Taycan 4S с појединачним износима између 190.000 и 203.000 марака.
Супротан тренд биљежи увоз хибридних возила. Од 1. сијечња до 31. листопада 2025. године у Босну и Херцеговину увезено је 3.014 хибридних аутомобила, укупне вриједности 173,49 милијуна марака, а наплаћене дажбине износиле су 37,61 милијун марака. Од тога је 1.618 возила било нових, а 1.396 половних.
За исти период протекле године увезено је 1.810 хибридних возила укупне вриједности 96,89 милијуна марака, од којих је 1.120 било нових, а 690 половних.
Тијеком цијеле 2024. године укупно је увезено 2.408 хибридних возила укупне вриједних 129,02 милијуна марака, уз дажбине од 29,02 милијуна марака, а међу њима је било 1.510 нових и 898 половних возила.
Тиме је у 2025. години забиљежен знатан пораст увоза хибрида у односу на претходну годину, како у количини, тако и у вриједности.
Дјелатник твртке која се бави продајом аутомобила “Гума М” Ивица Никшић истакнуо је у разговору за Фену како је потражња за хибридима знатно већа од оне за електричним возилима (EV).
– Разлози за то су повољније цијене хибрида, изостанак озбиљније инфраструктуре за пуњење електричних возила, те с тиме повезана сумња купаца према EV-у због страха од ограниченог домета електричних возила због немогућности пуњења. Такођер, за разлику од земаља у ЕУ и окружењу, код нас не постоје државни потицаји за таква возила, који су били понуђени само 2022. године и то за ограничен број возила на годишњој разини – казао је Никшић.
Истиче како је рабљених електричних и хибридних возила још увијек релативно мало на бх. тржишту, те да међу рабљеним возилима која се увозе с намјером даље продаје у БиХ и даље превладавају возила с класичним моторима с унутарњим сагоријевањем.
Додаје како су према подацима агенције IDDEEA у првих десет мјесеци ове године у БиХ регистрирана 74 нова возила с електричним погоном, што је 0,67 посто укупног тржишта нових путничких и лаких доставних возила. Податак за хибриде је 2.364 возила, што чини 21,28 посто тржишта.
– Електрична возила опћенито имају ниже трошкове одржавања – примјерице, нема потребе за измјеном уља и уљних филтера, филтера зрака на мотору, те ремена разводног механизма и припадајуће гарнитуре (тзв. велики сервис), а немају ни класични мијењач пријеносних односа. Уз чињеницу да је сама вожња на електричну енергију економичнија и повољнија од вожње на фосилна горива, трошкови експлоатације дефинитивно су нижи у односу на класично погонјене аутомобиле – навео је Никшић.
Међу мане ове врсте аутомобила може се, како каже, убројити још увијек неусавршена технологија батерија, чија је трајност и дуговјечност једна од главних препрека при одабиру.
– У задње вријеме већина произвођача управо на батерију даје доста издашну творничку гаранцију (код Renaulta и Nissana она износи осам година). Убрзани развој такозваних “solid state” батерија, које имају значајно већу густоћу енергије/капацитет у односу на конвенционалне батерије, што им омогућава да буду компактније и лакше, обећава раширенију употребу и дужи вијек трајања батерија, а самим тиме и електричних аутомобила – казао је Никшић.
Међутим, како наводи, док кроз финанцијске потицаје и изградњу шире и доступније инфраструктуре за пуњење не поведе шира акција на потицању купње оваквих аутомобила, тешко се може очекивати значајнији пораст удјела електричних возила у продаји и свакодневној употреби на нашим цестама.
– Произвођачи са своје стране обећавају увести у понуду аутомобиле који ће цјеновно бити барем нешто ближи класично погонјеним возилима, што се очекује примјерице од недавно представљеног Renaulta Twingo. Гума М као овлаштени заступник групације Renault / Nissan / Dacia има у понуди неколико EV модела (Renault Megane e-Tech, Scenic, те нови R4 и R5), док скоро сви други путнички модели у нашој понуди имају у понуди барем по једну верзију с full-хибридним погоном. Најпродаванији је Renault Captur, а слиједе га Renault Austral, те Nissan Qashqai и X-Trail – навео је Никшић.
Из Федералног министарства енергије, рударства и индустрије казали су за Фену како у 2025. години немају програме потицаја при куповини електричних возила, нити за правне особе, нити за појединце, јер у Прорачуну Федерације Босне и Херцеговине за ову годину средства за ту намијену нису утврђена.
Извор: Фена
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.