Према подацима Агенције за државну службу (АДС) ФБиХ од средине маја, на нивоу Федерације, кантона, те опћина било је запослено 6.999 државних службеника и намјештеника.
Како је за radiosarajevo.ba појаснио вршилац дужности директора АДС-а Рефик Бегић, ова информација је непотпуна, будући да наведена агенција не располаже подацима из Западнохерцеговачког, те Посавског кантона.
Он истиче да су у ФБиХ укупно 472 органа управе.
“Установили смо да има више од 30 органа који уопће нису у систему државне службе. Има их у области пољопривреде, здравства. Они дјелују као фондације, па чак и удружења. Циљ нам је да након успоставе регистра државних службеника установимо прецизан број институција на свим нивоима, од ФБиХ до опћина“, казао нам је Бегић.
Након што је недавно на сједници Владе представио стратешки документ о реформи јавне управе у ФБиХ за који је од Владе добио подршку, Бегић нам је рекао да је формирана радна група коју он предводи интензивно и ради на доношењу драфтова више аката, а међу њима су нови закони о јавним службеницима, те о систему јавне управе.
“Циљ је да направимо функционалну, учинковиту и успјешну јавну управу у ФБиХ, да се тачно зна учинак сваког јавног службеника, учинковитост сваке институције. Сада, напримјер, имамо више завода на федералном нивоу који раде сличне или исте послове. Треба нам рационалност“, казао је Бегић.
Као најбољи примјер о неучинковитости институција сходно потребама грађанства, навео је чињеницу да 12 завода за јавно здравство у ФБиХ потроши 1,1 милијарди КМ, док је стање у здравству и даље лоше.
“ФБиХ мора имати јединствени управни простор, врло одговорну државну службу, да се тачно зна ко шта ради. Такође, морамо знатно поправити омјер службеника, јер сада имамо тек 35 посто оних с високом стручном спремом, а чак је 65 посто оних са средњом стручном спремом“, истакао је Бегић.
Посебан изазов је, како је нагласио, смањење фрагментираности и преклапања надлежности између кантона и Федерације БиХ, као и регулисање националне заступљености у институцијама.
Извор: https://www.radiosarajevo.ba
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.