Приједлог измјена закона о јавним набавкама упућен је у парламентарну процедуру – саопћено је из Клуба посланика Социјалдемократске партије БиХ у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
– Појава професионалних жалитеља – људи и компанија чији је ‘бизнис’ да се жале на тендерима са намјером заустављања набавки, али и рекетирања и уцјењивања других компанија те на тај начин креирају врло штетне посљедице, по наводима из Агенције за јавне набавке доживјела је своју ескалацију. У прошлој години забиљежено је чак 2.097 оваквих жалби, више од половине укупног броја жалби у процесу јавних набавки. Готово да нема институције од локалног до државног нивоа која се није суочила с опструкцијама ове врсте. Еклатантан примјер вишемјесечна опструкција набавке оружја за сигурносне агенције. Истовремено, огроман број привредника такођер има проблеме с компанијама које их на овај начин спречавају у пословању. – наведено је у саопћењу као разлог због којег су у процедуру упућене измјене Закона о јавним набавкама као почетак обрачуна са изузетно негативном појавом професионалних жалитеља.
Суштина измјена која их разликује од актуелних правила је успостављање принципа да “неуредне жалбе“ неће бити разматране нити ће постојати могућност да се њима, као досад, зауставља процес јавних набавки. То ће поред осталог значити да ће изостанак уплате накнаде за покретање жалбеног поступка убудуће бити “неотклоњиви недостатак“. Управо је тренутно случај да они који злоупотребљавају закон не уплаћују ове накнаде, што досад није била препрека за заустављање процеса јавних набавки.
Шеф Клуба посланика СДП-а БиХ у Представничком дому Саша Магазиновић је као један од потписника приједлога закона, овим поводом изјавио да су у протеклих неколико мјесеци вођене активности на изради измјена Закона о јавним набавкама које ће резултирати рјешавањем проблема професионалних жалитеља.
– У том периоду смо се увјерили да злоупотребе Закона о јавним набавкама у смислу изјављивања неоснованих жалби иду толико далеко да се може рећи да је ова појава постала узрок бројних негативних појава као што је заустављање изградње инфраструктурних објеката, недостатка лијекова и медицинске опреме, спречавање опремања сигурносних агенција и сл. Због тога није чудно што неке од државних агенција сматрају да се ради и о сигурносном питању. Велики број компанија се такођер жалио на ову појаву која опструира привреднике широм државе. Чињеница да постоје компаније које у току године улажу више десетина, а неке и више стотина жалби, те да се ради о компанијама које се искључиво тиме баве, алармантно је сазнање које захтијева реакцију институција. Вјерујем да ће, осим дјеловања Парламента БиХ, ускоро и правосудни органи дати свој допринос борби против оних који злоупотребом Закона о јавним набавкама заустављају процесе, уцјењују и рекетирају – казао је Магазиновић.
Према његовим даљњим наводима, значајна помоћ и подршка у процесу израде закона у овом је периоду дошла од директора Агенције за јавне набавке Тарика Рахића и предсједавајућег Уреда за разматрање жалби Адина Конџића, што је резултирало тиме да је Магазиновић са колегиницом Сабином Ћудић и колегама Предрагом Кожулом те Нихадом Омеровићем упутио у процедуру закон о коме ће се изјаснити Парламент.
– Осим подршке из институција и пословне заједнице, морам истаћи да размјере овог проблема добро разумију колегинице и колеге из свих странака те се због те чињенице, надам широкој подршци. Када се ради о корисним законима за нашу привреду, борбу против корупције и друштво у цјелини, не бисмо се требали дијелити на власт и опозицију. Јако је важно нагласити да је предложени закон у потпуности усклађен са европским стандардима, што не би било могуће без помоћи Делегације Европске уније (ЕУ) и СИГМА-е која је правни ауторитет за питање усклађености са правном стечевином ЕУ – закључује Магазиновић, наводи се у саопћењу Клуба посланика СДП-а БиХ, које преноси Сектор за односе с јавношћу ПСБиХ.
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.