Босна и Херцеговина је у периоду јануар – јуни 2024. године остварила укупан обим размјене од 22,5 милијарде КМ, што је мање за 1,33 одсто, у односу на исти период 2023. године. Од укупног обима, вриједност извоза износи 8,2 милијарди КМ и мањи је за 8,18 одсто, док је увоз у БиХ износио 14,30 милијарди КМ и већи је за 3,07 одсто у односу на исти период 2023. године.
Ово је истакнуто на конференцији за новинаре у Сарајеву на којој су директор Сектора за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе Босне и Херцеговине Славиша Ћеранић и сараднице Амила шехић и Белма Алихоџић, презентовали основне показатеље спољнотрговинске размјене Босне и Херцеговине са свијетом у периоду шест мјесеци ове године, с посебним освртом на размјену наше земље с најзначајнијим трговинским партнерима.
“Посматрано по тржиштима забиљежен је пад извоза на сва водећа тржишта, али је је присутан тренд успоравања пада извоза. Од земаља Европске уније највећи пад извоза је забиљежен на тржиштима Аустрије, Италије, Словеније и њемачке. Од земаља ЦЕФТЕ-е највећи пад извоза забиљежен је на тржишту Србије за 18,2 одсто. Охрабрујућа су повећања извоза на тзв. ‘остала тржишта’ гдје је процентуално највећи забиљежени раст извоза на тржиште Турске и Кине. Кретања увоза су имала супротну тенденцију од извоза, што је довело до повећања спољнотрговинског дефицита који износи 6,1 милијарду КМ. Највећи увоз у Босну и Херцеговину забиљежен је из Хрватске, њемачке, Словеније, Италије и Србије”, казао је Славиша Ћеранић, директор Сектора за макроекономски систем.
Анализе за период јануар – јуни показују да кључни разлози погоршања обима размјене леже у смањеној привредној активности на нивоу Европске уније.
“Од укупне размјене, 15,8 милијарди или 70 одсто се односи на сарадњу са партнерима у ЕУ. Пад извоза је био неминован због велике зависности БиХ о тржишту ЕУ и рефлексијама на привредне активности кључних партнера. Поред тога, тренутна дешавања на Блиском Истоку, и неизвјесности усљед присутних геополитичких тензија, које доприносе поремећају тржишних услова, рефлектирају се и на привреду наше земље”, навео је Ћеранић.
У паду извоз струје, у порасту намјенске индустрије
Када је ријеч о производима и тарифама, како је истакнуто на конференцији, већину пада извоза чине три тарифе и то: електрична енергија, жељезо и челик, карбонати и други производи хемијске индустрије. Извоз електричне енергије је смањен за 382 милиона КМ, што је углавном резултат нижих цијена електричне енергије на међународном тржишту у односу на претходну годину. У сектору “руде, метали и производи” је извоз смањен за преко 200 милиона КМ, а смањење се односи углавном на смањење извоза жељеза и челика и њихових производа, а значајан је и пад извоза карбоната тј. производи хемијске индустрије са падом од 53 милиона КМ. Највећи раст извоза забиљежен је код производа намјенске индустрије у износу од 40 милиона КМ и фармацеутских производа за 30 милиона КМ.
Босна и Херцеговина, како је казано на конференцији, мала је економија и изложена промјенама спољнотрговинских односа код кључних партнера и екстерним факторима на које није могуће утицати. Било која економска криза сигурно ће имати рефлексије на привредни и живот грађана уопште, али изузетно је битно сагледати наше могућности и развити механизме како би се негативни ефекти ублажили.
Свједочимо веома нестабилним временима и поремећеним условима привређивања и неизвјесност свих глобалних процеса биће присутна и у будућем периоду. Међутим, кључне економске пројекције ЕУ за 2024. годину имају позитиван тренд, као и пројекције за Босну и Херцеговину. Пројектовани раст БДП-а, стваљање инфлације у реалне и пројектоване оквире, те обустављање раста каматних стопа су позитивни сигнали који могу допринијети повећаној економској активности у другом дијелу године.
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.