Дамир Кочић из Дубрава код Брчког, студент глуме и заљубљеник у природу, воћарством се почео бавити из чистог хобија. Међутим, та љубав је прерасла у праву мисију очувања аутохтоних сорти воћа које полако нестају с наших простора.
„Имао сам срећу да дјетињство проводим на селу, иако сам рођен у граду. Ту сам први пут упознао мирисе и укусе воћа који су потпуно другачији од оних из трговине. То је у мени пробудило жељу да истражујем и чувам оно што је наше“, прича нам млади Дамир Кочић.
Самоук је калемар и неуморни истраживач старих воћних стабала. Пут га води по цијелом сјевероисточном дијелу Босне од Брчког, Градачца, Челића и Мајевице па све до Херцеговине и Сарајева.
„Гдје год видим стару воћку, станем. То је благо које нестаје, а дио је нашег идентитета и традиције“, каже он.
Обилазећи терен, Дамир је пронашао и сачувао многе старе сорте јабука, крушака, трешања и шљива. Међу њима су познате сорте попут самониклице, батуленке, колачаре, пекмезаруше, као и крушке калуђерке, караманке, кожаре и такише. У његовом воћњаку данас расту те древне сорте које су некада красиле сваки воћњак у овом дијелу земље.
„Нажалост, многа стабла су посјечена још шездесетих година када је почела садња увозних сорти. Људи су мислили да чине добро, а заправо су уништавали властито наслијеђе“, објашњава Дамир и додаје да иако су модерне сорте приносније и погодне за тржиште, наше аутохтоне имају непоновљив укус, отпорније су и носе у себи историју.
Посебно истиче јабуку самониклицу, познату и као џулабију, која се некада користила за прављење пекмеза.
„Нема бољег пекмеза од оног од самониклице. Има богат укус, мирис и велику концентрацију жељеза. То су наши прави драгуљи природе“, наглашава овај млади воћар.
Воћни клуб Брчко, чији је Дамир активни сарадник, већ неколико година спроводи акцију евидентирања и очувања старих сорти. До сада су пронашли више од 500 локација на подручју Брчког и околних села гдје још постоје стара стабла, а многи домаћини дали су сагласност да се с тих стабала узму племке за калемљење.
„Наш циљ је да ово старо воће не остане само успомена, већ да постане и дио туристичке и привредне понуде Брчко дистрикта“, кажу из Воћног клуба и додају да ово није само воће, да су ово живи споменици културе и традиције.
Дамир поручује свима који имају стару воћку у дворишту: „Ако већ не калемите сами, позовите неког ко зна. Продужите живот тој сорти. Можда чувате посљедњи примјерак воћа које је расло и хранило наше претке“.
Његова прича показује да очување старих сорти није само брига о биљкама – то је чување идентитета, окуса дјетињства и успомена које се не смију изгубити.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.