Парастосом погинулим борцима и цивилним жртвама одбрамбено-отаџбинског рата из Вучиловца код Брчког, као и погинулим борцима бригада ВРС из Челинца и Козарске Дубице, у Крепшићу и Вучиловцу данас је обиљежена двадесет четврта годишњица страдања овог српског села од стране припадника ХВО-а из Орашја и сусједне Хрватске.
На Коридору је заувијек остало 70 бораца челиначке бригаде и 53 борца из 6. Дубичке бригаде. За шесет српских бораца се још трага. Предсједник БОРС-а из Челинца Далибор Вујчић истиче да забораву неће препустити погинуле јунаке који су крвљу одбранили слободу.
«Сваке године ми долазимо да у овој спомен цркви у Крепшићу положимо вијенце и запалимо свјеће. Никада од тога, као ни од борбе за бољи стандард и услове живота породица погинулих и демобилисаних бораца, нећемо одустати», поручио је Вујичић.
Тог несретног и прохладног 12. децембра 1992. године заједно са још четворицом припадника челиначке бригаде ВРС заробљен је Петар Поповић. Након шест мјесеци једини је жив размијењен. Истина, са трајним посљедицама.
«Проживио сам и преживио тешке тортуре и мучења, све страхоте логора у Орашју и Осијеку у Хрватској. Тукли су нас Ђуро Матузовић, Перо Винцетић звани Коњ, извјесни Дамир. Зубе су ми вадили комбинованим клијештима. Још говоре да нису злочинци. Срамота до неба», прича нам Перо који, први пут након 1992. године, долази у Вучиловац да ода почаст страдалим саборцима.
Он је имао много више среће од саборца Грује Ђајића, који је размијењен са 25 килограма тежине. Непосредно пред размјену Ђајић је кастриран, да би након пар сати на слободи, умро.
У одбрани Вучиловца од напада јединица ХВО-а тог 12. децембра, Томка Маргетић је изгубила мужа Маринка.
«На размјени међу 25 мртвих, једино је његов леш био обезглављен. И ти који су то урадили или наредили данас говоре како они нису чинили никакве злочине. Ко је мом мужу одсјекао главу, није то ваљда учинио сам себи већ су то учинили Хрвати из Орашја, које је Суд недавно пустио. Код њих никада нема злочина, само се Срби осуђују», кроз сузе нам прича Томка.
У име мјесног одбора БОРС-а Вучиловац, Перо Маргетић, се захвалио свима који су дошли да положе вијенце и запале свијеће на споменик у центру села.
«Требамо се увијек присјећати свих страдалих. На данашњи дан погинуло је 26 бораца Челиначке бригаде и осам мјештана Вучиловца. Четири су живи заробљени. Из логора у Махали њих су мртве размијенили», каже Маргетић.
Ово село је прије рата имало 240 домова и око 700 становника. Данас се вратило тек 150 особа. По окупацији припадници ХВО из Орашја село су најприје опљачкали, а затим све објекте порушили.
Још од 1996. године када су први пут након рата посјетили своје село, Вучиловљани воде борбу да обнове порушено, да створе услове за живот достојан човјека. Међу њима је и Љубиша Остојић, предсједник мјесне заједнице који истиче да Вучиловац и данас подсјећа на тај несрећни 12. децембар 1992. године.
«Присјећамо се и данас тих наших комшија који су дали живот за слободу, за стварање Републике Српске. Први пут послије рата када смо дошли, осим кућа и економских објеката затекли смо потпуно уништено гробље. Више гробница је прекопано без посмртних остатака. И нико до данас за злочине није одговарао. Ових дана цијела се Хрватска дигла на ноге да каже како припадници њихових јединица нису чинили злочине. Ми смо данас овдје да посвједочимо свима да су хрватски војници овдје чинили невиђене злочине за које нису одговарали», нагласио је Остојић.
Парастос су служили сцештеници архијерејског намјесништва брчанског. Вијенце и цвијеће положили су чланови удружења насталих из Отаџбинског рата, представници српских политичких партија, те посланици и функционери из реда српског народа предвођени градоначелником Синишом Милићем.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.