Каже се да је козарство профитабилно и да је код нас у пуном узлету. Козе спадају међу најстарије припитомљене врсте животиња. Иако човјеку дају пуно тога, у бившој СФРЈ је био на снази Закон о забрани коза, јер је у том периоду најчешћи начин узгоја је био екстензивни узгој који се базирао на испаши и брсту.
Ипак, козе у узгоју имају бројне предности. Ради се о лаганим, спретним, издржљивим, паметним животињама које су и прави умјетници у скупљању хране, а које нам при томе дају и високо вриједне производе. У Босни и Херцеговини значајније повећање узгоја коза почиње у задњих десетак година захваљујући заљубљеницима у ове животиње.
Један од узгајивача коза на подручју дистрикта Брчко је и Милан Драгичевић, козар из Буковца чије стадо броји око 100 коза.
„У свом стаду имамо 48 коза старијих од годину дана, а јарића тренутно 52 јер је скоро кренуло друго јарење“, каже Драгичевић.
О томе колико је данас исплатно бавити се козарством, Милан Драгичевић наглашава да је ово исплатив посао, има зараде, али и пуно обавеза и улагања.
„Да би се добила очекивана добит од млијека и сира чија цијена је већа у односу на млијечне производе других животиња, мора се посветити већа пажња маркетингу, али и другом начину продаје“, појаснио је Драгичевић.
Како је рекао у његовом случају још увијек се не примјећују неки већи добици јер су тренутно у току велика улагања на ширењу стада, изградњи нове стаје, прављења нове електричне ограде и сиране.
Драгичевић каже да је његов примарни производ козији сир из саламуре, док млијеко, млади сир и сурутку продаје у оним случајевима када за то има уговорених муштерија.
„Не смијемо се на то базирати јер је проблем рока трајања који је код млијека, младог сира и сурутке јако кратак, док сир из саламуре, ако се вакумира, стоји и по годину дана без икакве промјене“, објашњава Драгичевић.
Он каже да тренутно нема проблема са пласманом, већину производа прода међу пријатељима или преко фејзбука, док када проради сирана тражиће се и други начини прераде.
Сирана на фарми коза у Буковцу требала би да почне са радом у септембру, а сада су у фази радови на припреми за њено постављање. Максимални капацитети сиране у једном моменту су до 300 литара млијека, а дневно ће како се претпоставља, моћи да преради до 450 литара млијека, док би у пуном капацитету могла почети са радом до краја године.
Драгичевић каже да ће сада по први пута имати 37 коза на мужи у свом стаду које у просјеку дају по литар и по млијека. Он је задовољан и подстицајима који се дају за развој козарства у дистрикту Брчко и који по грлу износе 88 марака за козе и 55 марака за јарад.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.