Црвени лук из Њемачке, кромпир и бијели лук из Египта, те пољске јабуке преплавили су тржне центре у Бањој Луци. Домаћи производ могуће је наћи на штандовима закупаца на Тржници.
Многи потрошачи су сумњичави и према производима на Тржници јер више нема произвођача – продаваца, већ само препродаваца.
– Само од једне старије госпође овдје на пијаци купујем поврће и то ми она јави када долази. А дође само онда кад јој претекне нешто из баште, јер сије за властите потребе. Не бих ни од ње куповала да лично не познајем ситуацију – каже једна Бањалучанка. Увозно поврће у маркетима, како наводи, нема ни мирис ни укус, због чега га не купује.
Дарко Илић, предсједник Удружења повртлара РС, за Фену каже да се за петнаестак дана може очекивати домаћи млади кромпир који је узгајан под агротекстилом.
– Ове године га имамо засијаног у великим количинама и у добром је стању. Млади купус је кренуо прије двије седмице. Тако да у суштини не можемо рећи да немамо поврће. Имамо. Али, раније нисмо увозили купус и лук у јануару већ смо трошли зимницу док не стигне младо поврће. Сада су неки нови трендови и нови начин живота, па се купује као свјеж краставац од ко зна одакле за Нову годину – објашњава Илић.
На констатацију да у продаји нема ни прошлогодишњег домаћег лука и кромпира, Илић подсјећа да је 2023. година за повртларске културе била изузетно временски лоша.
– М смо лани имали штете у луку од 80 до 100 посто због града. Ево, мој комшија који је произвођач лука од неких 500 тона, није уопште имао производњу. Оно што је продао до јула је све што је успјело, остало је град уништио. Тако да ми лук увозимо од августа прошле године – истиче Илић.
Напомиње да се на нашим просторима и прије није много производила мрква за комерцјалне сврхе, већ да се, као и сада, махом увозила из Србије.
– Што се тиче паприке и парадајза, морамо сачекати календарски да то пристигне. Имамо га расађеног, у пластеницма и на отвореном. Тако да ће и то домаће поврће бити на полицима маркета. Надамо се успјешној години, а ако нас вријеме и даље послужи, задовољићемо потребе домаћег тржишта у сезони – каже Илић.
Вјерује да ће цијене поврћа остати непромјењене у односу на прошлу годну, односно да цијене неће бити повећане.
Регистровани повратари у РС имају подстицаје из буџета и остварујују премију по продатом килограму. Годишњи буџет за подстицаје повртарима износи четири милиона КМ.
Илић тврди да домаћа пољопривредна производња увијек може да обезбиједи потребе домаћег тржишта у сезони, јер, како каже, кад пристиже домаће поврће, тада долази до пада увоза.
– Међутим, у овом тренутку не можемо парирати ни Албанији, ни Турској ни Шпанији гдје је клима таква да имају цијелу годину поврће – напомње Илић.
Међутим, министар пољопривреде РС Саво Минић за Фену открива да постоје значајни проблеми на тржишту са храном, у овом случају, поврћем и воћем, а који угрожавају домаћу производњу.
– Сво вријеме се боримо против увозног лобија. Из овог Министарства је отишао низ дописа у којима тражимо да барем у вријеме бербе одређеног пољопривредног производа буде привремено забрањен увоз тог производа. Исто тако треба питати и некога ко сједи горе у Сарајеву зашто се у истом дану ријеши захтјев, рецимо, увозника бијелог лука у БиХ. Зашто тај захтјев мора бити ријешен оног дана када је и поднесен, ако је управни поступак мјесец дана. А нама треба мјесец дана да повадимо и оберемо одређену пољопривредну културу – наговјештава Минић проблеме.
Он каже да су у Министарству свјесни проблема у домаћој производњи, те да ће радити на јачању приамрне прераде пољопривреднх производа као модел пласирања одређеног производа на тржиште.
Министра пољопривреде смо питали и гдје он купује поврће.
– Моји родитељи производе поврће за своје производе, тако да имам и ја – његов је одговор.
Директор Аграрног фонда Требиње Веселин Дутина за Фену подсјећа да у Херцеговини у овом тренутку приспјева кромпир.
– Готово све што се произведе, прода се на домаћем тржишту, односно на пијацама, у откупним станицама, као и ресторани који откупљују домаће производе – рекао је.
Он каже да у Херцеговини, по садашњим временским условима, очекују добар принос свх култура, укључујући и винову лозу и мед.
На бањалучкој тржници закупци продају (млади) херцеговачки кромпир за 3-3,5 КМ по килограму, млади црвени лук за 8 КМ, зелену салату за 5-6 КМ, док су рецимо јагоде, за које тврде да су из околине Бање Луке, око 6,5 КМ.
Извор:Фена
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.