До такве оцјене долази се не само на основу визуелног утиска већ и због алармантно ниске попуњености – која, према ријечима стручњака, у просјеку не прелази 50 до 60 одсто, чак ни на најпосјећенијим дестинацијама попут Будве, преноси портал Побједа.
Како је наведено, стање је изузетно лоше и у сектору приватног смјештаја, гдје су власници апартмана и соба отворено незадовољни развојем сезоне.
Многи од њих нису очекивали овако слаб одзив гостију у јеку љета, а резервација нема ни приближно колико су прогнозе најављивале.
Предсједник Удружења хотела Црне Горе, Никола Пејовић, истакао је да на пад туризма утиче непоуздан авио-саобраћај, отказивања из источне Европе, лоша инфраструктура, али и потпуни изостанак јединствене стратегије за развој туризма.
– Прошле године у ово вријеме било је скоро све пуно. Сада? Имамо између 50 и 60 одсто попуњености, и то у најбољем случају. И хотели и приватни смјештај су далеко испод капацитета – рекао је Пејовић.
Навео је да је прошле године у ово вријеме било скоро све пуно, а да је ситуација сваким даном све гора.
Један од кључних проблема, према његовим ријечима, јесте непоузданост авио-саобраћаја, поготово из правца источне Европе и Азије.
Ратна дешавања у Украјини, Појасу Газе и тензије у Израелу, као и страх од терористичких пријетњи, озбиљно су утицали на доласке.
– Руси сада долазе преко Азербејџана, Баку – Подгорица – Београд. Али маса летова се отказује. Људи се боје. Само због једног инцидента, читав лет се отказује, а хотел остаје без гостију – рекао је Пејовић.
Отказивање летова често значи и губитак права на наплату уговорених аранжмана, што додатно финансијски угрожава хотеле.
– Ако откажу, не можеш им ништа. Ако их притиснеш пеналима, изгубићеш партнера. А партнери су кључ опстанка – објаснио је Пејовић.
Податак који најбоље описује тренутну ситуацију, а који Пејовић истиче јесте онај о тренутно највећем хотелском комплексу у Будви – Словенској плажи.
– Тренутно има 700 гостију на 3.000 кревета. То је више него алармантно. А с друге стране, шаљу се поруке да је сезона успешна – навео је Пејовић.
Додао је да ни приватни смјештај не стоји боље.
– Није да нема прихода, али је систем погрешан. Нема реда у издавању, а ни у пријави гостију – рекао је Пејовић.
Проблем, сматра он, лежи и у непостојању јединственог система евиденције гостију.
– Свака институција има свој софтвер: туристичка организација, полиција, локална самоуправа; Нико не зна тачно колико имамо гостију, ни гдје су смјештени. Сви баратају различитим бројкама, а нико не зна стварно стање – истакао је Пејовић.
Додао је да нема стратегије и да се све ради ад хок.
– Ослањамо се на регион, али ове године ни то не функционише. Босанаца има мало, из Србије је било више гостију у првих шест мјесеци него лани, али то сад не помаже, јер су јулске рупе огромне – рекао је Пејовић.
Ипак, како наглашава, постоје и позитивни сигнали. Израелци, Кинези и гости из западне Европе и даље долазе – али често само на једну до три ноћи.
– Црна Гора им је интересантна дестинација, али нисмо атрактивни за дужи боравак. Долазе, виде, али питање је да ли ће се вратити – рекао је Пејовић.
У Котору је стање нешто стабилније, али и тамо су примјећени откази група из Израела и Турске.
– Једна група из Израела отказала је буквално вече пред долазак у мом хотелу. Обећали су да ће пробати да реактивирају резервације, али све је на климавим ногама – навео је Пејовић.
Та криза се, по његовим ријечима, не може објаснити једноставно.
– Не дешава се ништа конкретно, а ипак све стагнира. Не можемо да објаснимо – једноставно, осјећај је да нешто није у реду. Свака година носи своје, али ово… Ово је баш лоше – закључио је Пејовић.
И поред свега, оптимизам не напушта црногорске туристичке раднике, али само ако се нешто системски промијени.
– Ако не стиснемо и не промијенимо приступ, нећемо имати бољитка ни следеће године, ни оне тамо. Морамо завршити инфраструктурне радове, унаприједити авио-доступност и коначно се организовати. Иначе ће ‘ад хок сезона’ постати наша нова реалност – рекао је Пејовић.
Извор: РТРС
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.