Парадајз је дио свакодневне исхране, па га тешко повезујемо са истраживањима функције мозга. Међутим, ново клиничко испитивање из Шпаније дало је занимљиве резултате – након три мјесеца свакодневног конзумирања концентрисаног парадајза, здрави људи средњих година остварили су боље резултате на појединим тестовима пажње и памћења.
Истраживање је мало и његови аутори јасно упозоравају да резултате не треба претварати у тврдњу да парадајз “спрјечава деменцију” или чудесно побољшава мозак.
Али начин на који је студија спроведена и оно што су научници забиљежили довољно су занимљиви да заслужују пажњу.
Сваког дана добијали око 35 грама концентрата парадајза
У рандомизованом клиничком испитивању учествовали су здрави људи између 40 и 55 година, а студију су завршила 42 учесника.
Исти људи прошли су кроз два различита периода исхране. Током једног тромјесечног периода свакодневно су јели концентрисани парадајз пире, у просјеку око 35 грама дневно, док су се током другог тромјесечног периода придржавали исхране са малим уносом ликопена.
Између двије фазе направљена је пауза од мјесец дана.
Ликопен је пигмент одговоран за карактеристичну црвену боју парадајза и један од његових најпознатијих антиоксиданаса.
Након три мјесеца боље су рјешавали одређене тестове
Када су научници упоредили резултате, примијетили су побољшања у одређеним когнитивним способностима након периода у којем су учесници свакодневно конзумирали парадајз.
Најизраженија разлика забиљежена је код селективне пажње и брзине обраде информација.
Учесници су остварили и нешто боље резултате на тесту асоцијативног памћења, односно задатку повезивања лица и имена. Истовремено је значајно порастао ниво ликопена у њиховој крви.
Истраживачи су пратили и БДНФ, протеин који има важну улогу у функционисању и пластичности нервног система, али је његов пораст био на граници статистичке значајности.
Научници су пратили и шта се догађа у мозгу
Посебно занимљив дио истраживања укључивао је функционалну магнетну резонанцу.
Снимци су указали на промјене у функционалној повезаности одређених можданих мрежа након периода са парадајзом.
Али овде долази велико “али”. Снимање мозга урађено је на само 14 учесника. То је веома мали узорак, па сами истраживачи резултате овог дијела студије сматрају прелиминарним. Промјена у повезаности можданих мрежа такође не значи аутоматски да је мозак постао “бољи” или здравији.
За такав закључак потребно је много више података.
Да ли је за све заслужан ликопен?
То још увијек не знамо. Ликопен је посебно занимљив научницима због својих антиоксидативних својстава, а производи од термички обрађеног парадајза могу бити добар извор овог једињења.
Загријевање мијења структуру парадајза и може да повећа биорасположивост ликопена, односно количину коју организам може да искористи. Његова апсорпција боља је и када се парадајз једе уз извор масти.
Зато сос од парадајза са мало маслиновог уља није лоша комбинација.
Ипак, студија није доказала да је баш ликопен изазвао забиљежене промјене. Парадајз садржи и друга биоактивна једињења која су могла да имају улогу.
Ово не значи да треба јести концентрат парадајза као суплемент
Студија има неколико важних ограничења. Осим релативно малог броја учесника и свега 14 људи укључених у снимање мозга, истраживање није било заслијепљено. Учесници су знали када једу парадајз, што може утицати на понашање и резултате појединих тестова.
Истраживање је трајало неколико мјесеци, па не знамо ни да ли би забиљежене промјене опстале дугорочно.
Најважније – није испитивано да ли парадајз спрјечава деменцију, Alchajmerovu болест или друге неуролошке болести.
Зато нема разлога да од сутра једемо концентрат парадајза на кашику верујући да смо пронашли храну која чува памћење.
Али истраживање јесте понудило занимљив траг. Код здравих људи средњих година три мјесеца редовног уноса концентрисаног парадајза била су повезана са бољим резултатима на појединим тестовима пажње, брзине обраде информација и асоцијативног памћења.
Да ли је за то заслужан ликопен, комбинација састојака из парадајза или нешто треће, тек треба да покажу веће и дуготрајније студије.
За сада, парадајз остаје оно што је био и прије овог истраживања – веома корисна намирница коју вриједи имати на јеловнику, али не и лијек за мозак, преноси Ona.rs.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.