Уколико у Њемачкој желите много зарадити, најбоље ћете проћи као доктор стоматологије, гдје годишње можете рачунати са зарадом од 117.000 евра нето, док као љекар можете зарадити 78.000, а као менаџер финансијског фонда око 75.700.
Ипак, већа је шанса да ћете у Њемачкој радити нека од најмање плаћених занимања, међу којима је посао собарице у хотелу с годишњом нето зарадом од 19.000 евра, док ћете хиљаду евра више зарадити у угоститељству.
Као фризер можете рачунати са 21.000 евра, конобар 22.000 евра, а ако се запослите у кол-центру, можете добити 24.000 евра годишње, колико могу зарадити радници на каси или на рецепцији.
Кувар годишње у џеп може ставити око 25.000 евра, а као зубарски техничар можете зарадити око хиљаду више. Возач камиона, што је посебно популарно занимање за држављане БиХ, годишње заради око 27.000 евра нето.
Саша Аћић из Уније удружења послодаваца РС каже за “Независне” да послодавци од власти очекују да наставе са смањивањем оптерећења на рад како би се створили услови да се повећају плате и побољшају услови рада. Вјерује да би комбинација ових мјера могла помоћи да се људи из РС и БиХ одлуче да остану овдје.
Говорећи о зарадама које наши грађани могу да очекују у Њемачкој, Аћић је рекао да се не треба само фокусирати на апсолутне износе, него и на цијену живљења у тим срединама. Према његовим ријечима, њемачка зарада од 1.200 евра нето на мјесечном нивоу еквивалентна је нето заради од хиљаду марака у РС.
“Много се ових дана говори о новом њемачком закону о страној радној снази. Ми бисмо посавјетовали нашим грађанима да пажљиво прочитају шта им се тим законом нуди. Можда ће доћи до закључка да ствари нису баш онакве какве им се често представљају”, закључио је Аћић
Такође, њемачки магазин “Дие Њелт” саставио је листу занимања која без странаца нису могућа. У месној индустрији, како истичу, чак 40 одсто запослених су странци. У сектору производње животних намирница њих 37 одсто су странци, док је у бетонској индустрији запослено око 34 одсто странаца. У сектору чишћења и хигијене ради око 30 одсто странаца, колико их је у куварству и угоститељству. Међу пољопривредницима 29 одсто су странци, колико их ради и на грађевини, односно популарној “бауштели”. Око 25 одсто странаца ради у хотелијерству, 23 одсто су складиштари, а међу металским радницима око 20 одсто, односно сваки пети је странац.
Подаци њемачких агенција које се баве запошљавањем радника у тој земљи показују да су најтраженија занимања за странце који долазе на рад у Њемачку ИТ статистичар, електричар и његоватељи, а највећа шанса за добијање посла је у области његе, гдје се до 2030. године очекује чак 199.000 нових радних мјеста.
Колика је помама за странцима у Њемачкој, свједочи податак Савезног завода за запошљавање из Нирнберга, да је прошле године у тој земљи отворено чак 700.000 нових радних мјеста од којих су пола добили странци, односно легално запослени радници без њемачког пасоша.
Истичу да у Њемачкој, од укупно 32,7 милиона радника, тренутно легално ради 3,6 милиона радника са сталним социјалним статусом без њемачког пасоша, од чега је два милиона из земаља чланица ЕУ, док су остатак држављани земаља које нису у ЕУ. Од недржављана ЕУ највише је у Њемачкој стално запослених Турака, око 530.000, док их је са западног Балкана 271.000, а око 200.000 запослених је азиланата, највише из Сирије.
Што се тиче стално запослених у Њемачкој поријеклом из земаља чланица ЕУ, Хрвати су са 164.000 запослених на чак четвртом мјесту. Испред њих су Пољаци са око 400.000, Румуни са 310.000, па Италијани са 260.000.
Занимљивост
Занимљиво је да је у Google претраживачу, кад је у питању посао у Њемачкој, један од најчешћих појмова који се претражују “посао у Њемачкој без папира”.
Наиме, испред овог појма налази се “посао у Њемачкој без знања њемачког”, и “посао у Минхену”.
Осим ових појмова, излистани су још “посао у Њемачкој за ЕУ недржављане”, “посао у Берлину” и “посао у Њемачкој”. Сви ови појмови су на њемачком језику, а за остале језике зависи од локалних поставки Google-a.
ГОДИШЊЕ НЕТО ЗАРАДЕ (у еврима)
19.000 собарица плус
21.000 фризер плус
22.000 конобар плус
24.000 кол-центар плус
24.000 радници на каси плус
24.000 рецепционер плус
25.000 кувар плус
26.000 зубарски техничар плус
27.000 возач камиона плус
Извор: www.glassrpske.com
Фото: Интернет
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.