Обиљежавање Првог маја – Међународног празника рада представља више од 120 година дан солидарности , дан солидарности радника цијелога свијета. Подсјетимо се, овај празник се слави од 1890. године, када је устаљен као дан међународне радничке солидарности на Првом конгресу Друге интернационале у Паризу – јула 1889. године, у знак сјећања на радничку штрајкачку демонстрацију у Чикагу 1886. године, која је била извргнута крвавим политичким репресалијама.
Прве прославе Првог маја одржане су у бројним европским земљама већ 1891. године, а протицале су, као и чикашке демонстрације у борби за осмочасовни радни дан и друга права радника. Само у Паризу у демонстрацијама је учествовало преко 100.000 радника, а масовне демонстрације одржане су у Аустрији. Мађарској, Чехословачкој, Њемачкој, Италији, Шпанији, Румунији, Шведској, Великој Британији, Швајцарској и другим земљама.
У годинама пред Други свјетски рат радничке првомајске манифестације су имале антифашистички карактер.
Прве прославе Првог маја у Југославији одржане су у Хрватској и Словенији 1890. године, Србији 1891, БиХ 1906. и Македонији 1909.године. Карактер и масовност ових прослава одражавали су снагу и стремљење радничке класе, а основно обиљежје савремених првомајских прослава јесте борба за мир и побољшање материјалног и друштвеног положаја радника.
Историја синдикалног покрета у нашем граду је веома богата и садржајна, што је уједно и илустрација укључености брчанских радника у европски и свјетски синдикални покрет.
Идеја о синдикалном организовању брчанских радника потекла је још 1926.године. Уз одобрење ондашњих власти формиран је Општински раднички савез чији је рад забрањен већ 1929. године, послије проглашења шестојануарске диктатуре, када су угашене све синдикалне слободе.
Међутим, забраном рада није замрла револуционарна борба радника, који су тражили само нове облике организовања, начина рада и дјеловања.
Године 1935. формиран је Иницијативни одбор за оснивање УРСС-ових синдиката, а већ почетком 1936. године формирају се синдикалне подружнице. Прва подружница УРСС-ових синдиката била је организација текстилаца, а током 1936. и 1937. године формиране су и подружнице: грађевинских, обућарских, сточарских, трговинских, живинарских и обалских радника.
Снажно јачање и формирање синдикалних организација довело је почетком 1937. године до формирања Мјесног и Међуструковног одбора који су имали координирајућу улогу у рјешавању тарифних спорова, штрајкова и других питања којима се синдикат бавио. (Први предсједник Међуструковног одбора био је Милан Маринковић, а секретар Тихомир Враштановић).
Период до 1940. године испуњен је богатим радом подружница УРСС-ових синдиката. Кроз борбу у овим синдикатима брчански радници нису се само борили за свој бољи економски положај, него и против свих видова експлоатације и за своје културно уздизање и оспособљавање.
Године 1938. у Брчком је основано и Радничко културно-умјетничко друштво “Васо Пелагић”, у којем радници, а посебно радничка омладина налази мјесто за своје културно испољавање и образовање.
Синдикално организовање се учврстило, радничка свијест ојачала. Тако већ 1937. године грађевински радници траже прославу Првог маја, радничког празника. Њиховом захтјеву придружили су се и радници других подружница. Од тада, уз богат програм културно-умјетничког друштва ,,Васо Пелагић” првомајски уранци постају подстрек у њиховој борби за радничка права и боље сутра.
Одлуком Владе Цветковић-Мачек у децембру 1940. године забрањује се синдикални рад и распуштају УРСС-ови синдикати.
Слиједе године рата, па обнове и изградње.
Послије Другог свјетског рата Први мај је у НР Југославији и РБиХ установљен као државни празник свих грађана који се обиљежавао два дана.
Пригодне прославе организовали су синдикати, а учешће радника у овим прославама било је масовно. У овом периоду, као што је била слобода обиљежавања 1. Маја, тако исто било је Уставом и Законом загарантована слобода синдикалног организовања и дјеловања.
Међутим, Синдикат, као организација радника служио је више као декор Савеза комуниста и организатор разних излета, одмора, набавке зимнице и сличних акција, а не као истински представник радника у борби за њихова права.
У том контексту желимо да се осврнемо и на покушаје присвајања 1. Маја од стране неких данашњих политичких странака или партија. То је неприхватљиво, јер је, чули смо кроз историју, Први мај издржао искушења у свим временима и свим режимима и остао празник рада, односно празник кога славе искључиво радници.
Сваки покушај манипулације и са овим празником, као и са низом других сличних категорија може да доведе до нових компликација и сукоба.
Синдикат Брчко Дистрикту БиХ који је основан 07.02.2001.године и који је у 2005.био суоснивач Конфедерације синдиката БиХ на овај начин, говорећи о 1. мају – Међународном празнику рада, наставља традицију обиљежавања овог, за раднике, најзначајнијег празника.
Користимо прилику да укажемо на све учесталију праксу овдашњих послодаваца који ни донесене одлуке и законе о празницима и нерадним данима не поштују.
Синдикат Брчко дистрикта БиХ изражава наду да ће идући 1. Мај бити обиљежен у знатно повољнијим економским приликама, те да ће коначно доћи до значајнијег раста производње, повећања броја запослених, повећања плата и животног стандарда радника.
Зато имамо много разлога за удруживање позитивне енергије у борби за јачање Синдиката јер јачањем Синдиката јачамо своја радничка и синдикална права. Данас су радничка права од свих људских права најугроженија.
Потписани споразум о оснивању ЕСС/ЕСВ са Владом Брчко дистрикта БХ и Удружењем послодаваца Брчко дистрикта БиХ даје нам могућност за квалитетнији социјални дијалог у Дистрикту с циљем да се уреде односи између сфере рада и капитала. Међутим, забрињава чињеница да Влада не поштује и не спроводи свој Закључак којим би се обезбиједио ефикаснији рад ЕСС/ЕСВ-а.
На крају, Предсједништво Синдиката Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, свим радницима и осталим грађанима честита
ПРВИ МАЈ – МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА!
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.