Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија истакао је да треба креирати много јаснији систем индиректних пореза како убудуће не би долазило до блокада приликом расподјеле прихода.
Према његовим ријечима, постоји много начина да тај систем буде унапређен, као и спремност у Федерацији БиХ /ФБиХ/ да се разговара о томе, јер могућност било какве блокаде не би била добра, нити би било коме одговарала.
“Ако дође до договора, треба да направимо јаснији модел. Садашња блокада је посљедица претходног времена. Било би важно да се коефицијенти за расподјелу прихода утврђују по роковима. Било би много боље да се утврди један коефицијент на почетку године, да можете лакше да планирате приходе, а на крају године направите поравнање. Сада у буџетску годину улазите с једним коефицијентом, а онда тај коефицијент може три пута током године да се промијени”, појаснио је Тегелтија.
Проблеми у “Електропреносу БиХ”, додао је он, нису до краја ријешени.
“Кадровско питање је и даље проблем, али су се премијери ентитета усагласили да буду одблокиране инвестиције за кључне пројекте у енергетици. Без улагања у тај систем лако нам се може десити да нека хаварија доведе до тога да имамо производњу електричне енергије, а нисмо у стању пренијети на мјесто гдје је потребна”, рекао је Тегелтија за “Еуроблиц”.
Говорећи о приједлогу фискалног савјета БиХ да буџет институција БиХ за 2020. годину буде повећан за 30 милиона КМ, Тегелтија је рекао да је споразумом који је дефинисан након успостављања фискалног савјета дефинисано да ће се издвајање за заједничке институције кретати у складу са растом прихода од индиректних пореза.
“Процјена у том тренутку је била да је 750 милиона КМ довољно за институције БиХ и да нема потребе да се повећава. Тога смо се дуго држали иако је споразум важио три године. У овом тренутку процјена је да постоји потреба за додатним средствима и због тога су се премијери Републике Српске и Федерације БиХ договоили да буду повећана оквирна средства”, нагласио је Тегелтија.
Према његовим ријечима, приходи од индиректних пореза имају позитиван тренд и највећи износ средстава припада ентитетима.
“То је разлика за коју је процјена да ни на који начин не угрожава буџет Српске за 2020. годину. Започећемо израду буџета и видјети гдје је новац најпотребнији. Можда је најосјетљивија прича подизање капацитета за рјешавање мигрантске кризе”, додао је Тегелтија.
Говорећи о Програму реформи БиХ, Тегелтија је истакао да је врло индикативно да опозиција и у Српској и у ФБиХ има негативан став према том документу.
“Они покушавају да прикрију разочарање губитком извршне власти на нивоу БиХ, која им по изборним резулатима ни тада није припадала. Програм реформи биће доступан јавости, а из њега ће проистећи обавезе према многим институцијама. Оно што буде обавеза Савјета министара и о чему постоји консензус, биће урађено. Охрабрује ме да много тога што се наметало у предложеном годишњем националном плану не постоји у Програму реформи”, каже Тегелтија.
Коментаршући однос институција према мигрантској кризи, Тегелтија је рекао да је прво што БиХ треба да уради успостављање контроле уласка на своју територију.
“То је кључно питање. Шта је све потребно учинити дефинисаћемо заједно са свим агенцијама које се баве безбједношћу у БиХ. Неспорно је да је неопходно подићи капацитете Граничне полиције у смислу оперативног броја људи који то раде, а са друге стране прераспоредити људе унутар полицијских агенција”, каже Тегелтија.
Он додаје да разумије да се мигрантска криза не може зауставити, али да се за оне који улазе у БиХ мора знати ко су.
“Да би се то десило, прво мора да постоји добра сарадња са сусједима. Уколико имате ситуацију да је министар безбједности стално у сукобу са безбједносним агенцијама из нашег окружења, онда не можете рачунати на било какву сарадњу”, нагласио је Тегелтија.
Према његовим ријечима, БиХ не може да прихвати тренутни број миграната.
“Земље од 10 милиона становника у ЕУ кажу да им је проблем да прихвате 500 избјеглица, а нама кажу да имамо 5.000, док амбасаде које прате тај процес тврде да имамо више од 8.500 људи. Кључан је однос ЕУ према овом питању. Ако ЕУ покуша да направи чекаоницу за мигранте, БиХ то не може издржати”, упозорио је Тегелтија.
Он је поручио да ће мјерило успјеха Савјета министара бити да ли грађани боље живе и да ли су богатији, успјешнији и безбједнији.
“Када грађани буду имали већа примања, бољу инфраструктуру, здравстени сектор и осјећали се безбједније, ми ћемо имати успјешан мандат. То не зависи само од Савјета министара већ од свих који су у власти, јер је највећи дио обавеза на владама ентитета. Зависи и од тога колико ће парламентарци бити спремни да прате Савјет министара. Највећи изазов биће постизање синергије рада Савјета министара и других нивоа власти и да сви схвате да Савјет министара припада свима”, каже Тегелтија.
Извор: Срна
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.