Збирка икона Умјетничке галерије БиХ данас броји око осамдесет дјела која су настала у временском распону од крају петнаестог до почетка деветнаестог вијека.
У збирци су заступљена дјела домаћих, итало-грчких и руских иконописаца. Од имена домаћих иконописаца треба поменути породицу Димитријевић – Рафајиловић, те имена попут Санка Даскала, Симеона Лазаревића и др. те стране иконописце који припадају крфској, московској и другим школама.
Иако невелика, у овој збирци заступљене су све основне стилске групе иконописа у нас, те се унутар колекције могу препознати главне карактеристике сваке од њих.
Икона Свети Димитрије на коњу из Умјетничке галерије Биосне и Херцеговина један је од експоната из Босне и Херцеговине који се нашао на Црвеној листи угроженог културног насљеђа југоисточне Европе из Босне и Херцеговине, коју је радио ИЦОМ Југоисточне Европе.
Кустосица у Умјетничкој галерији БиХ Ивана Удовичић, говорећи о томе шта за Галерију значи да је њен експонат на листи, истиче да се и на овај начин скреће пажња и на иконе које има Умјетничка галерија, али и на оне које су нестале.
– Битно је да се прича. О крађи, о заштити. Да се нешто ради. Ово што ради ИЦОМ је свакако важна ствар. Хоће ли се та листа заштитити? Неће. Али можда се потакну неке друге приче – о тражењу, о налажењу несталих икона – истакла је Удовичић.
Наводи и да је у пријератном периоду Умјетничка галерија БиХ уз Стару православну цркву имали најбогатију збирку икона у БиХ. Ради се о око 120 икона које је Галерија имала у својој збирци., У ратном периоду је откривено да је нестало око 45 икона, те два дјела Феринанда Ходлера и три исламска рукописа. Удовичић каже да је све пријављено надлежним органима.
– Међутим биле су ратне околности, па поратне околности па транзиција па ништа се није догодило. И даље се за њима трага али никада никакву информацију, никакав траг ни за једно дјело нисмо добили – каже Удовичић.
Истиче да су у вријеме короне искористиили затвореност Галерије за детаљну инвентуру. Тад је утврђено да је велики дио преосталих икона, тачније њих око 80, у јако лошем стању.
Удовчић истиче да су тражена интервентна средства од Федералног министартва за културу, од свих нивоа и органа власти. Одговор нису добили. Онда су заједно са рестаураторицама направиле елаборат.
– Имамо двије рестаураторице, једна је из Галерије и једна из Земаљског музеја, које су написале елаборат за сваку икону појединачно, шта којој треба, колико то кошта. И онда смо опет кренули тражити средства. Збирка је хетерогена. Поред домаћих иконописаца има и аутора из иконописних школа из региона али и шире, Грчка, Русија… – каже кустосица Ивана Удовчић подвукавши да су аплицирали код разних амбасада али није било успјеха.
Кутосица у Умјетничкој галерији БиХ Маја Абдомеровић истиче да су средства за конзервацију ипак на крају успјели да добију.
– Добили смо средства, подршку, грант са најнеочекиваније стране свијета. Добили смо грант из Јапана! Значи контактуирали смо Грке, Русе, Србијанце, Црногорце. Све наше нивое. И наишли смо на грант јапанске фондације, на који смо се пријавили и прошли. Оно што нас је највише изненадило је, јер нисмо на то научили, да колико смо тражили толико смо добили. А нисмо никакве потврде морали достављати – каже Абдомеровић истакавши да је пројекат који су приложили био квалитетно написан, врло детаљан са свим спецификацијама. А донатори су имали само један захтјев – да се након што се заврши рад на иконама организује изложба.
Кустосица Ивана Удовичић подвукла је да са добијеним средствима могу урадити конзервацију, зауставјање пропадања икона, консолидирање, а за неке ће се урадити и ретуш.
Кустосице Умјетничке галерије Босне и Херцеговине Маја Абдомеровић и Ивана Удовичић истичу да је рестаурација икона која је у току врло захтјеван посао, с обзиром да су на папиру, дрвету. Такођер у БиХ нема ни потребног материјала, те да је ријеч и о специфичним хемикалијама с посебним условима за увоз.
Такођер истичу да је битно да се кренуло с процесом, те да након завршене конзервације иконе које посједује Умјетничка галерија бар неће више пропадати и биће похрањене на адекватан начин.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.