Kultura

Роман-поема “Деца” Милене Марковић – добитник НИН-ове награде за најбољи роман године

Добитник НИН-ове награде за најбољи роман године је роман-поема “Деца” Милене Марковић у издању издавачке куће Л.О.М. Ријеч је о 68. добитнику овог престижног признања, за које је овај пут конкурисало 196 аутора.

Ову одлуку данас је саопштио жири, који су чинили Теофил Панчић, Бранко Кукић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић и Марија Ненезић.

Жири је саопштио да су за награђени роман гласали Теофил Панчић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић.

– За роман “Поговор” Давида Албахарија, у издању “Чаробне књиге”, гласао је Бранко Кукић, а за роман Срђана В. Тешина “Мокринске хронике”, у издању “Архипелага,” гласала је Марија Ненезић – навео је жири.

Према њиховим ријечима роман-поема “Деца” поетички је искорак какав се ни у тзв. великим књижевностима не дешава у свакој сезони.

– На размеђи историјског и интимног, тематизујући вишегенерацијске наслаге традиција и њихових одјека, као и њихове реперкусије на људску, управо женску интиму, ауторка у некој врсти сумирања, али и трансцендирања досадашњег песничког и драмског опуса исписује потресну прозу у стиху каква ће постати незаобилазан део егзистенцијалног искуства сваког будућег читаоца – саопштио је жири.

Чланица жирија Марија Ненезић, на додјели НИН-ове награде, је истакла да је примјетно у свим романима који су били у избору за ово признање да писци бирају да говоре о себи и о свом интимном свијету.

– Милена Марковић пише о одрастању, о сазревању, о себи и властитој интими. Ипак роман се зове “Деца” и тај мотив деце је веома изражен у дјелу. Јунакиња је дете својих родитеља, потомак својих предака. У овој поеми је јака та слика предака и оног што је претходило. С друге стране деца главне јунакиње су њени потомци и кроз тај крак према прошлости и онај крак према будућности деца успостављају широк временски лук. Милена пише у том интимном кључу о времену које је прошло и које треба да дође кроз децу – рекла је Ненезићева.

Објаснила је да кроз роман провејава исконска дјетиња рањивост и радозналост, јер се сва дјеца у роману суочавају са животом на разне начине кроз бол, патњу, грешке које се праве те кроз суочавање са свијетом који најчешће не разумије рањивог појединца који кроз овај роман сазријева.

Књижевница Милена Марковић на додјели НИН-ове награде је нагласила да јој је велика част што је добила ово признање, али и што је била у ужем избору са Албахаријем и Копицлом.

– Одлучила сам се да направим поему, роман у стиху и рад на њему је трајао неколико година. На пола сам схватила да сам се бавила епохом и светом који је заувек нестао. Не тиче се то само наше земље у којој смо сви живели, него и других земаља и вредности. Реч вредност је мала, рекла бих пре да сам се бавила екстазом, судбином и агонијом слободе – казала је Марковићева.

Како је казала осмјелила се да се бави овом темом након великих писаца попут Уелбека и Прилепина.

– Покушала сам кроз личну причу да покажем како сви плаћају цену. Мислим да је због тога тај мој роман надрастао и мене и ово што сам урадила. Трудим се да будем скрушена у животу и раду те се сада питам шта ћу даље да радим, јер нећу престати, наравно – казала је она.

У најужем избору, поред Марковићеве, били су и романи “Сампас” Илије Ђуровића, “Оно о чему се не може говорити” Елведина Незировића, “Шпанска чизма” Владимира Копицла, “Мокринске хронике” Срђана В. Тешина и “Поговор” Давида Албахарија.

О побједници

Милена Марковић рођена је 9. априла 1974. године у Земуну. Дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. За књигу “Птичје око на тараби” добила је награде “Биљана Јовановић” и “Ђура Јакшић”. Написала је неколико драма које су са великим успјехом извођене на домаћим и међународним сценама. Добитница је специјалне награде у Бечу за најбоље драме са простора бивше Југославије.

Извор: glassrpske.com

Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja klinite na USLOVI KORIŠTENJA.

Povezani članci

Back to top button