322. п.н.е – Умро Демостен, грчки говорник и државник.
54. – Отровам римски цар и историчар Клаудије Први Тиберије Друз печуркама које му је подметнула четврта супруга – Јулија Агрипина – Млађа да би на пријесто довела сина из претходног брака Клаудија Цезара Августа Германикуса Нерона. Током владавине од 41. Клаудије Први је послије убиства његовог синовца и претходника, окрутног Гаја Јулија Цезара Германика Калигуле, консолидовао државу, а потом 43. освојио Британска острва.
1792. – Предсједник САД Џорџ Вашингтон положио камен-темељац за Бијелу кућу у Вашингтону, званичну предсједничку резиденцију.
1815. – Стријељан француски маршал Жоаким Мира, најчувенији међу командантима армије цара Наполеона Првог Бонапарте, од 1808. до 1815. краљ Напуља. Заробљен је кад је покушао да поново освоји Напуљ, послије чега је погубљен.
1869. – Умро француски писац Шарл Огистен Сент-Бев, најистакнутији представник француске књижевне критике. Почео је романтичарским пјесмама и романом “Наслада”, али се потом посветио искључиво књижевној критици, коју је обновио продорним анализама дјела и писаца. Остала дјела: пјесме “Живот”, критике “Књижевни портрети”, “Пор-Роајал”, “Разговори понедјељком”.
1884. – Гринич усвојен као универзални меридијан – од којег се рачунају географске дужине и временске зоне на Земљи.
1905. – Умро енглески глумац Хенри Ирвинг, један од највећих трагичара 19. вијека, први глумац коме је /1895/ додијељена племићка титула. Његова глума се одликовала племенитим патосом, посебно у тумачењу ликова из драма Вилијема Шекспира.
1921. – Рођен француски глумац и пјевач италијанског поријекла Иво Ливи, познат као Ив Монтан, који је свјетску славу постигао филмом “Надница за страх”. Остали филмови: “Врата ноћи”, “Хероји су уморни”, “Вјештице из Салема”, “Велики плави пут”, “Волите ли Брамса”, “Хајде да се волимо”, “З”, “Признање”.
1923. – Турски парламент прогласио Анкару, бившу Ангору, пријестоницом Турске.
1925. – Рођена Маргарет Хилда Робертс, позната као Маргарет Тачер, која је 1979. постала прва жена премијер у историји Велике Британије. Држала је дуже од свих положај британског премијера у 20. вијеку, али је 1990. приморана на оставку одлуком руководства њене Конзервативне партије.
1943. – Италија послије капитулације промијенила страну у Другом свјетском рату: под притиском савезника италијански краљ Виторио Емануеле Трећи и његов премијер маршал Пјетро Бадољо /до 1941. начелник генералштаба фашистичке армије/, објавили су рат нацистичкој Њемачкој.
1964. – Послије 24 часа од полијетања бродом “Васход 1” безбједно су се приземљила три совјетска космонаута, чланови прве вишечлане посаде у историји свемирских летова.
1967. – Умро српски инжењер Добривоје Божић, конструктор најбоље свјетске аутоматске ваздушне кочнице на жељезницама. “Кочница Божић” је у Југославији усвојена 1922, а кад је убрзо Међународна жељезничка унија прогласила тај уређај бољим од свих дотадашњих, усвојена је и у другим земљама. “Божићева кочница” је непревазиђена по једноставности конструкције, лакоћи руковања и снази дјеловања.
1970. – Канада и Кина саопштиле да ће успоставити дипломатске односе, а Тајван је хитно прекинуо односе с Канадом.
1972. – Приликом пада совјетског путничког авиона “Иљушин 62” близу московског аеродрома погинуло је свих 176 људи у летјелици, што је била до тада највећа несрећа у историји путничке авијације.
1976. – Боливијски теретни авион “боинг 707”, коме је отпао један мотор одмах послије полијетања, пао је на главну улицу Санта Круса, усмртивши више од стотину људи на тлу и три члана посаде.
1988. – Лабораторијско испитивање показало да је “Торински покров” – у којем је, према вјеровању многих хришћана, сахрањен Исус Христос – лажан и да потиче из Средњег вијека.
1990. – Послије 73 године од побједе Октобарске револуције у московској цркви Светог Василија Блаженог на Црвеном тргу одржана прва православна литургија.
1990. – Вођа хришћанских снага у Либану генерал Мишел Аун затражио је азил у француској амбасади у Бејруту послије напада сиријске армије на његово упориште.
1997. – Британски суперсонични аутомобил је први успио да на тлу пробије звучни зид, развивши брзину од 1.222,7 километара на час.
2000. – Учесници неформалног скупа ЕУ у Бијарицу деблокирали хитну финансијску помоћ СР Југославији у износу од 200 милиона евра или 1,3 милијарде француских франака.
2003. – Чланови породица несталих идентификовали у Заводу за судску медицину и криминалинистику у Загребу посмртне остатке 13 Срба убијених у акцији хрватске војске “Олуја”, који су ексхумирани из гробља у Грачацу.
2006. – Нобелова награда за мир додијељена Мухамаду Јунусу из Бангладеша и “Грамин банци”, која нуди позајмице сиромашнима без финансијских гаранција.
2014. – Парк у аустријској пријестоници Бечу, смјештен у деветом кварту, добио је назив “Парк Диане Будисављевић”. Процјењује се да је Диана Будисављевић, рођена Обексер /1891-1978/, спасила више од 12.000 српске, јеврејске и ромске дјеце, из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској.
2016. – Умро Дарио Фо, италијански драмски писац, глумац и редитељ, нобеловац.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.