Готово невероватна виjест долази с крајњег сјевера Еуропе, исландски Врховни суд је прогласио кривима четири водећа банкара који су 2008. године ову малену земљу одвели у банкрот. Исланд је још једном показао како би сви ми могли нешто научити од ове државе.
Врховни суд Исланда је 12.02.2015. одбацио жалбе оптуженика на њихову пресуду те их је послао на одслуживање затворске казне. Иако су у очима Исланђана многи банкари били прозивани за њихово недавно дужничко и кредитно ропство, четири водећа менаџера банке Кауптхинг су својим бурзовним манипулацијама, безобзирним мешетарењем и финанцијским преварама осигурали потпуни банкрот Исланда због којег су Исланђани с економског „крова“ Еуропе постали држава с грчким синдромом.
Кауптхинг је била једна од три највеће исландске банке које су безобзирним финанцијским сплеткама и окрадањем властитих корисника крајем 2008. повукле у пропаст цјелокупно господарство оточке државе. Заједно с малверзацијама из банака Глитнир и Ландсбанк сваки грађанин Исланда је преко ноћи постао задужен за 325 тисућа британских фунти.
Због тога је исландска валута, у мање од 24 сата, постала безвриједна, а цијела државна администрација заједно с јавним подузећима, мировинским и здравственим фондовима је постала талац углавном британских и низоземских банкара који су тражили наплату националних дугова уз огромне лихварске камате.
Након што су Исланђани одлучили да нити једној страној банци неће дозволити такозвани бејлаут или пљачкање државних резерви страних валута и племенитих метала, Исланд је покренуо прву националну истрагу с којом је откривена интернационална монетарна превара која своје организаторе крије у самом срцу Еуропе поглавито у виду британских, низоземских и њемачких инвестицијских, мешетарских и банкарских институција.
Хредар Мар Сигурдсон, бивши извршни директор одбора Кауптхинга је добио затворску казну од пет и пол година.
Сигурдур Еирнарссон, предсједник Управног одбора банке Кауптхинг је добио затворску казну од четири године.
Магнус Гудмунссон, директор подружнице Кауптхинг у Луксембургу, преко које се извлачио украдени новац из Исланда је добио четири и пол године затворске казне.
Олафур Олафсон, један од главних дионичара споменуте банке је осуђен на четири и пол године затвора.
Овај четверац је проглашен кривим за манипулацију финацијским сектором Исланда те варањем свих корисника банке због остваривања властите добити и добити људи из сјене унутар ЕУ банкарских институција. Проказала се и веза са шеиком Мохаммад Бин Кхалифа Ал-Тханијем из Катара који је имао 5,1% удјела у овој банци прије њена слома 2008. године. Иначе познато је како је Кауптхинг стварао фиктивне трошкове, кредите и друге смицалице да би се новац без икаквог видљива трага пребациовао овом шеику и другим катарским „инвеститорима.“ Велики дио новца је прво путовао на британске рачуне, а након тога је нестајао у виду магле, водећи Исланд сваким даном све ближе слому.
Иако су банкари крајем 2013. године проглашени кривим, жалили су се Врховном суду који је још једном прочешљао њихов случај дајући за право додатне мјере осигурања, попут сталне забране за рад у финанцијском и банкарском сектору овој четворици те замрзавање и одузимање имовине која се створила малверзацијама у Кауптхингу.
Четверац је остао у увјерењу како је потпуно невин те да нису имали никаквог удјела у банкроту Исланда иако су истражитељи с годинама прикупили неколико десетака тисућа страница које су показивале уплетеност четверца у пљачкање Исланда.
Још увијек се не зна тко је слиједећи на реду за суђење, но сигурни смо како би наше опљачкане и девастиране државе требале почети хватати и осуђивати мешетаре, лопове и банкаре који су нас довели у ситуацију да се налазимо на самом затку ЕУ економије.
Хоћемо ли ми за то имати памети и жеље, чисто сумњам, но тада нам не преостаје ништа друго већ да упаднемо у још веће кризе и дужничко ропство.
Извор: Matrix world
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.