Људи чине само 0,01 одсто живог свијета Земље, али су проузроковали нестанак 83 одсто дивљих сисара и половине биљака.
Ново истраживање живог свијета показало је запањујуће резултате – уништавање природних станишта довело је до онога што бројни научници сматрају шестим масовним изумирањем у историји Земље.
Вјерује се да је током посљедњих 50 година изумрла половина животињских врста.
Истраживање је открило изненађујуће малу улогу човјечанства, које броји 7,6 милијарди људи, те несразмјеран и превелики утицај човјека на жива бића.
Утврђено је да су људи, истовремено, безначајна, али у исто вријеме потпуно доминантна врста.
Ново истраживање је прва свеобухватна процјена значаја свих живих бића.
Бактерије су доминантан облик и представљају 13 одсто живота, али биљке надмашују све и чине 82 одсто живог свијета.
Сва друга бића, од инсеката до гљива, риба и животиња, чине само пет одсто живог свијета.
Још једно изненађење представља чињеница да се у океанима налази само један одсто укупног живог свијета Земље.
Већину живота чине живи организми на копну, од којих осмину чине бактерије дубоко испод површине земље, преноси британски “Гардијан”.
Професор Рон Мило са израелског “Вајцман института за науку” шокиран је чињеницом да прије ове анализе није постојала ниједна слична процјена живота на Земљи.
Он напомиње да је недавно одлучио да једе мање меса због огромног утицаја домаћих животиња на околину. Ново истраживање открило је да узгајана перад данас чини 70 одсто свих птица, а да дивљих птица има тек 30 одсто.
Чак 60 одсто свих сисара представља стока – углавном говеда и свиње – док су 36 одсто људи, а само четири одсто дивљи сисари.
Уништавање природних станишта довело је до онога што бројни научници сматрају шестим масовним изумирањем у Земљиној историји – вјерује се да је током пола вијека изумрло око 50 одсто животиња.
Људи имају незнатну улогу међу живим бићима на Земљи – вируси и црви имају чак три пута већи значај од човјека. Такође, рибе су 12 пута значајније, а гљиве 200 пута бројније од људског рода.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.