Француски писац Жан-Батист Поклен Молијер, један од највећих свјетских комедиографа, умро је 17. фебруара 1673. године.
Молијер је водио позориште и писао комедије у којима је обично играо главне улоге.
Први већи успјех постигао је 1659. дјелом “Смијешне прециозе”. У више од 30 комада генијално је исмијавао мане друштва, сталешке предрасуде поквареност аристократије и грамзивост буржоазије.
Био је ватрени поборник златног правила ренесансе: “Управљати се према природи”.
Остала дјела: “Школа за мужеве”, “Школа за жене”, “ТартиФ”, “Дон Жуан”, “Мизантроп”, “Жорж Данден”, “Тврдица”, “Учене жене”, “Грађанин-племић”…
Сам је себе назвао “Молијер”.
Рођен је у породици имућног краљевог тапетара, завршио је право, али се одрекао правничке каријере и постао глумац.
У Паризу је основао позоришну дружину “Славно позориште” за коју је прерађивао италијанске комедије.
У почетку је писао дарсе, а прве комедије су му у стиховима. Написао је низ комада у прози и стиху. Био је представник класицизма.
Молијер је развио италијанску комедију интриге у друштвену комедију и комедију обичаја са трагикомичном позадином у којим величина комичног досеже размјере трагичног.
Боловао од плућног облика туберкулозе којом се вјероватно заразио као младић у затвору.
Један од најпознатијих тренутака у Молијеровом животу је био онај задњи, који је постао легендаран. Током извођења своје посљедње представе на позорници је колабирао због напада кашља током којег је искашљавао крв.
Представа је садржавала ракошне плесне тачке, уз музику композитора Марка-Антоана Шарпантјеа која се, иронично, звала “Умишљени болесник”.
Молијер је инсистирао да заврши наступ. Усљед крварења, поновно је колабирао послије наступа, па је одведен кући, гдје је и преминуо неколико часова касније без примања јелоосвећења, јер су два свештеника одбила позив, док је трећи дошао прекасно.
Празновјерје да зелено глумцима доноси лошу срећу потиче од његовог задњег наступа, за вријеме којег је носио одјећу те боје.
Према Француским законима тога времена, глумцима није било допуштено да буду сахрањени на “светом тлу гробља”. Ипак, Молијерова удовица Арман замолила је краља да њеном супругу омогући уобичајени погреб. Краљ се сагласио, па је Молијерово тијело сахрањено у дијелу гробља намијењеном за некрштене бебе.
Године 1792. Молијерови земни стаци су пренесени у музеј.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.