Забринутост грађана због најезде крпеља расте из дана у дан, а чекаонице хитних служби пуне пацијенти који траже помоћ након угриза, при чему предњаче дјеца.
Бебу угризао крпељ
Према ријечима једног родитеља, бебу је угризао крпељ када је била на трави, те су је одмах одвезли у Службу хитне помоћи.
“Довели сам бебу у Хитну помоћ због крпеља, а у чекаоници сам затекла још неколико родитеља с дјецом која су имала исти проблем. То ме изненадило и забринуло јер нисам очекивала да је толико случајева у кратком периоду. Медицинско особље је крпеља уклонило помоћу тупфера и сапуна, након чега смо добили упуте да пратимо мјесто угриза и евентуалне симптоме”, казала је једна мајка из Бањалуке.
Како додаје, срећом мјесто гдје је био крпељ није постајало црвено, те више дијете није водила доктору.
Још једна мајка казала је како је њена кћерка такође на кожи угледала крпеља, те су је одвезли у Хитну.
Пратити мјесто угриза
“Нисам жељела ризиковати па смо одмах отишли у Хитну помоћ. Тамо су јој уклонили крпеља и савјетовали нас да пратимо мјесто угриза. Овакве ситуације сигурно забрину сваког родитеља”, казала је она, те додала да је у чекаоници било још дјеце са крпељом.
Крпељи су ситни паразити који се хране крвљу домаћина
Како кажу из ЈЗУ Институт за јавно здравство, крпељи су ситни паразити који се хране крвљу домаћина, а најчешће се налазе у високој трави, грмљу, шумским подручјима, парковима и неуређеним зеленим површинама.
“У природи крпељи чекају домаћина на врховима траве и ниског растиња, одакле се лако закаче за кожу људи или животиња при проласку кроз вегетацију. Најактивнији су у топлијем дијелу године, посебно од прољећа до почетка љета, али се у повољним климатским условима могу јавити и ван тог периода”, објавили су они на друштвеним мрежама.
Могу пренијети неколико болести
Крпељи угризом, како даље додају, могу на људе пренијети неколико болести, које су углавном болести животиња, а само под одређеним условима се преносе и на људе.
“Крпељи се заразе сисањем крви заражене животиње или трансоваријалним преносом од мајке на потомство. Људи се заразе након угриза зараженог крпеља који слином пренесе узрочнике на човјека, али и гњечењем крпеља преко оштећене коже или слузница”, објаснили су они.
Додају да су болести које крпељи могу пренијети: лајмска болест, крпељски менингоенцефалитис, туларемија, Кримска-Конго хеморагијска грозница, рикециозе, ерлихиоза и др.
Вакцинација
“Вакцинацијом се може спријечити појава крпељског менингоенцефалитиса. Треба нагласити да вакцина штити само од ове болести коју преносе крпељи, али не и од лајмске која је најчешћа на нашим просторима”, истакли су они.
Ако је дошло до убода, како даље објашњавају, одстрањивање крпеља из коже треба да се уради без чупања и гњечења.
“Прије вађења крпеља, не треба стављати никаква хемијска средства алкохол, бензин, уља и др., јер се он због тога грчи и појачано излучује веће количине секрета. Препорука ја да се крпељ не окреће и не уврће и извуците га без трзаја. Крпеља треба одстранити пинцетом, хватањем што ближе кожи лаганим повлачењем, а послије одстрањивања мјесто убода дезинфиковати. Мјесто убода крпеља треба да се посматра до мјесец дана. Појава црвенила (ерyтхема мигранс) доказ је заразе узрочником лајмске болести који захтијева лијечење”, истакли су они.
Препоруке
Из ЈЗУ Институт за јавно здравство препоручују становништву:
• Избјегавање подручја са зараженим крпељима, ендемских подручја
• Кошење траве и уређивање терена на којима људи најчешће бораве само уз ношење заштитних одијела
• Избјегавати провлачење кроз високу траву и густо растиње
• Кретати се означеним стазама у природи
• Кориштење инсектицида за уништавање крпеља (на тијело и одјећу, посебно на дијеловима тијела који су откривени)
• Адекватно облачење (дуги рукави и ногавице, одјећа уз тијело, хлаче увући у чарапе, ношење капа и шешира)
• Послије доласка из природе прегледати одјећу и цијело тијело, првенствено код дјеце (треба имати на уму да се крпељ може донијети и на одјећи и другим стварима, нпр. торби).
Извор: Независне
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.