Фехрија Џафић из Кључа се већ десетак година бави узгојем калифорнијске пастрмке, а рибњак, који се налази у њеном власништву, смјештен је у Горњој Саници, варошици десетак километара удаљеној од Кључа.
Џафићева каже како се ради о мукотрпном послу, који захтијева пуно рада, муке и одрицања, а годинама се суочава с великим проблемима у пословању.
Додаје како је пуних 18 година провела у Сједињеним Америчким Државама, да би се након свега одлучила на повратак у завичај и покретање бизниса.
“Због рата сам отишла на други крај свијета, али сам одувијек сањала да се вратим кући. Све што сам зарадила, уложила сам у рибњак, а помогао ми је брат. Практично, ми смо партнери у послу”, каже Џафићева.
Брига о рибњаку, додаје, захтијева цјелодневни ангажман, па је радно вријеме практично од раних јутарњих сати до заласка сунца.
Рибњак је удаљен свега 300 метара од извора ријеке Кочанице, која га снабдијева свјежом и чистом водом и ради се о заокруженом систему производње, који подразумијева узгој од икре до конзумне рибе.
Каже како се “калифорнијка” у сезони добро продаје, те да нема проблема с тржиштем, с обзиром на то да је већ засновала кооперантске односе с великим бројем фирми из цијеле Босне и Херцеговине.
“Оно што ме плаши у овоме тренутку је што цијене непрестано расту, а примања грађана су на истом нивоу. Све то утиче и смањује куповну моћ, па су тешка времена пред нама. Осим тога, цијене репроматеријала су такођер у порасту, конкретно цијена хране за рибе се готово удуплала, што утиче и на цијене које ми формирамо”, каже Џафићева.
Према њеним ријечима, оптимална производња рибе на годишњем нивоу износи око 100 тона, али је у посљедње вријеме она умањена због низа фактора који утичу на производњу.
“Прије свега, то се односи на климатске услове и с тим се не сусрећем само ја, већ и други произвођачи рибе. Ове године посебно велики проблем био је недостатак воде, јер је због сушног периода ријека Кочаница готово па пресушила. Резултат је то недостатка падавина, али и сјече шуме, експлоатације минералних сировина, што све доприноси оваквом стању”, жали се Џафићева.
Додаје како је прије седам година, у великим поплавама које су задесиле ове просторе, претрпјела огромну штету, када је неповратно изгубљено око 60 тона рибе, те је било веома тешко у потпуности обновити производњу. Такођер, због појаве корморана, чапљи и бијелих орлова, грабљиваца који нападају рибу, било је потребно рибњак заштитити мрежом, што је такођер резултирало непланираним трошковима.
“Све у свему, ради се о тешкој производњи, посебно за једну жену, а ја често у шали кажем како овај посао не бих препоручила ни највећим непријатељима. Ипак, шта је ту је, ваља гурати даље”, каже Џафићева на крају нашег разговора.
Фотографија и текст преузети са: https://www.nezavisne.com/
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.