Извоз хране постао је једна од најјаснијих мјера глобалне економске моћи.
Само 10 земаља чини готово половину глобалног извоза хране. САД, Бразил и Канада доминирају глобалном пољопривредном трговином, док Кина, на примјер, производи огромне количине хране, али већину конзумира у земљи.
Тридесет највећих свјетских извозника хране чине више од 80% глобалног тржишта пољопривредног извоза вриједног 1,5 билиона долара, према подацима Свјетске трговинске организације (СТО).
Подаци СТО такође откривају колико је заправо концентрисана глобална понуда хране.
Релативно мала група земаља сада игра превелику улогу у прехрани свијета, што пољопривредну трговину чини све стратешкијом како трошкови и геополитичке тензије расту.
Свјетска трговина
Релативно мали број земаља данас снабдијева огроман дио свјетске трговине храном.
Само 10 највећих извозника учествује са готово половином укупног глобалног пољопривредног извоза, што неколицини економија даје огроман утицај на свјетске цијене хране и ланце снабдијевања.
Амерички континент представља окосницу глобалног система трговине храном.
Сједињене Америчке Државе, Бразил, Канада и Мексико заједно чине готово 30 одсто свјетског пољопривредног извоза, који обухвата све – од житарица и меса до прерађене хране и уљарица.
У међувремену, поједине густо насељене економије налазе се ниже на листи него што би се могло очекивати.
Иако је највећи пољопривредни произвођач на свијету, Кина значајно заостаје за САД и Бразилом када је ријеч о вриједности извоза, што показује колики дио њене производње остаје намијењен домаћем тржишту.
10 највећих извозника су:
1. САД
2. Бразил
3. Кина
4. Канада
5. Мексико
6. Индонезија
7. Аустралија
8. Индија
9. Тајланд
10. Француска
Земље Азије и Пацифика
Док амерички континент доминира укупном вриједношћу извоза, поједине земље Азије и Пацифика имају кључну улогу у одређеним сегментима глобалних ланаца снабдијевања храном, показују подаци СТО.
Аустралија се убраја међу највеће свјетске извознике хране захваљујући великом извозу говеђег меса, пшенице и јечма, што је чини важним снабдјевачем бројних азијских тржишта.
Индонезија је, с друге стране, водећи свјетски извозник палминог уља, једног од најзаступљенијих састојака у прехрамбеној индустрији.
Заједно, ове земље показују да глобална трговина храном не зависи само од обима пољопривредне производње, већ и од регионалне специјализације.
Европа остаје важан играч
Највећи европски извозници хране не ослањају се првенствено на обим производње, већ на специјализацију, ефикасност и производе са високом додатом вриједношћу.
Посебно се издваја Низоземска. Упркос релативно малој територији, заузима 11. мјесто међу највећим извозницима хране на свијету захваљујући изузетно ефикасној пољопривреди, развијеној производњи у пластеницима и стакленицима, као и улози једног од главних европских трговинских чворишта.
Француска и Њемачка такође остају међу водећим извозницима захваљујући широком спектру производа – од житарица и млијечних производа до прерађене хране и пића.
Европа тако показује другу страну глобалне трговине храном: доминација не зависи само од величине обрадивих површина, већ и од логистике, технологије и развијене инфраструктуре ланаца снабдијевања.
Извоз хране све важнији
Поремећаји у транспорту и раст трошкова енергије посљедњих година додатно су оптеретили глобалне ланце снабдијевања храном.
Како пољопривреда у великој мјери зависи од горива, ђубрива и транспортне инфраструктуре, геополитичке кризе могу брзо повећати трошкове производње и дистрибуције широм свијета.
Због тога земље попут САД, Бразила, Канаде и Аустралије добијају још већи стратешки значај.
Захваљујући великом производном капацитету и развијеној инфраструктури, оне имају могућност да остану поуздани снабдјевачи чак и у периодима глобалних поремећаја.
Извор: Независне
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.