Šizoidna majka je tip majke čije ponašanje može dovesti do šizofrenije kod deteta. Majka je, pritom, sa medicinskog gledišta – zdrava. Sve češće radim sa decom takvih majki. Zato bih sada, kada sam o ovoj temi stekla priličnog iskustva, da detaljnije opišem taj fenomen i sa gledišta majke i sa gledišta deteta.
Često je to dobra i veoma brižna majka. Mnogo zna, mnogo razume, kod nje je sve pod kontrolom. Visok stepen brige tera je da promisli sve do najsitnijih detalja. Da se šta ružno ne desi, svet je pun opasnosti.
Svoje dete ona uzima kao svoje vlasništvo s kojim može da radi šta hoće. Potrebe i želje deteta se ignorišu, ne čuju.
Za takve majke karakterističan je nizak stepen ili potpuno odsustvo kritičnosti svog ponašanja i realnosti uopšte. Dete treba da jede kad mama kaže. Treba da spava kad mama odredi da je vreme za spavanje. S kim će se družiti a s kim neće, i to mama zna. Dete treba da oseća ono što mama želi da ono oseća.
Jednoj mojoj klijentkinji trinaestogodišnjakinji mama ovako kaže:
“Smej se! Što si tako tužna? Lepo ti kažem da se smeješ!” zvuči kao naredba.
Kada se devojčica stane truditi da se smeje (iz straha da ne izazove još veću majčinu srdžbu) majka kaže:
“Šta se keziš tako izveštačeno! To je kez a ne osmeh!”
Dete u takvoj situaciji oseća sluđenost, od koje nije daleko do ludila … Takvoj majci je teško ugoditi koliko god da se trudiš.
Takva majka tačno zna kakvo njeno dete mora da bude i kakvo ne sme da bude. Ona će veoma blago ali vrlo uporno to i postići. Svako detetovo odstupanje od mamine predstave o njemu izaziva ljutnju. Dete to oseća, plaši se i pokušava da se uskladi s tom predstavom, po cenu razaranja sopstvene ličnosti.
Nežnošću ili pretnjom dete se, od najranijeg doba, uči da apsolutno sve govori dragoj mamici. Dete tako ostaje pod totalnom kontrolom kao kad je bilo u majčinom stomaku. Majka zna sve o njemu! To je jedini način da ona bude spokojna.
A dete?
Ko će se još za to sekirati!? Eto kako takva majka “voli” svoje dete. Pa ona valjda najbolje zna koliko voli svoje dete! Pa to dete je smisao njenog postojanja. Ona mu tako i govori od rođenja: “Ti si jedina radost mog života!”
A šta oseća dete?
Ako to pitanje postavite majci, ona ništa neće ni pitati dete. Ona zna da je ono srećno. Zato što smatra da s takvom majkom svako naprosto mora biti srećan!
A šta dete stvarno oseća?
Hajde da pitamo njega.
Nastja (20 godina), dve godine živi odvojeno od roditelja. Na terapiju dolazi dva meseca. Ovo su neke njene izjave:
“Osećam stid što postojim na Zemlji.”
“Izgubila sam svoj smisao, ja ne postojim. Rasuta sam kao mrvice hleba, kao prašina po celom svetu.”
“Non-stop osećam majčino prisustvo, njeno svevideće oko, kao da mi sedi na ramenu i stalno me kritikuje.”
“Ne mogu da se opustim i zaspim. Stalno osećam potrebu da negde jurim, nešto da radim.”
“Ja ne postojim. Ja sam zlatna igračka svoje majke!”
Dete takve majke oseća se kao da je progutano. U potpunoj majčinoj vlasti!
Dete šizoidne majke može biti vrlo bolesno. Od virusnih do težih bolesti, tipa epilepsije i šizofrenije. Pritom teške bolesti imaju atipičan tok, što samo potvrđuje psihološku prirodu porekla bolesti.
U ljubavi šizoidne majke nema mesta poverenju i osetljivosti za potrebe drugoga. A ako ćemo pošteno, nema zapravo ni ljubavi. Dete boluje ne bi li osetilo fizičke granice svoga tela, zasebne od majke. Makar kroz bol…
Kod takve dece, a zatim kod odraslih, pitanje postojanja i nepostojanja se veoma zaoštrava. Da li ja postojim? Ili me nema? Od misli o sopstvenoj beskorisnosti, o pitanjima postojanja i smisla čovekovog postojanja do suicidnih radnji.
Takva deca traže i pronalaze ekstremna zanimanja tipa parkura, padobranstva i tome slično, samo da bi osetila svoje sopstveno postojanje, nezavisno od majke.
Tetovaže, pirsing takođe ulaze u to. Iz želje da se odrede granice sopstvenog tela. U ljubavi šizoidne majke nema mesta poverenju i osetljivosti za potrebe drugoga. A ako ćemo pošteno, nema zapravo ni ljubavi. Ima neumoljiva vlast puna zahteva za totalno potčinjavanje majčinim predstavama o idealnom detetu, prikrivena lažnom brigom i lažnom nežnošću.
Izvor: http://detinjarije.com
Foto: http://www.freepik.com
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.