Još uvek mnogi žive u zabludi da je kravlje mleko visokokvalitetna namirnica koja sadrži velike količine proteina i kalcijuma. Međutim, poslednjih godina rezultati velikog broja istraživanja pokazali da od konzumiranja kravljeg mleka ima više štete nego koristi.
Zbog viška fosfora i kazeina (proteina u kravljem mleku) ljudski organizam loše apsorbuje kalcijum iz kravljeg mleka, a ne može ni da preradi kazein u potpunosti, što dovodi do njegovog trulenja u crevima. Toksini koji nastaju tokom trulenja izazivaju povišenu kiselost organizma.
Česta upotreba proizvoda od kravljeg mleka (posebno pasterizovanog) smeta apsorpciji gvožđa i doprinosi formiranju sluze u organizmu i razvoju gljivica. Neprijatne posledice toga su: alergije, česte prehlade, kijavica, anemija i astma.
Istraživanja su pokazala povezanost između veće konzumacije kravljeg mleka i nekih ozbiljnih bolesti: osteoporoze (jer mleko povlači kalcijum iz kostiju, umesto da ga daje), ateroskleroze, cista jajnika… Neki naučnici (npr. Colin Campbell) povezuju upotrebu mleka sa nastankom raka upravo zbog kazeina.
Još jedan minus kravljeg mleka je njegov loš kvalitet. Zatrovanost stočne hrane raznim pesticidima, hemikalije i lekovi koje se daju životinjama (hormoni rasta, antibiotici itd.), loši uslovi u kojima se odgaja stoka, zatim proces pasterizacije – zbog svega toga mleko i mlečni proizvodi bukvalno postaju otrov. Nemojte očekivati ni dobar rezultat od kupovnog jogurta s probioticima. Zajedno sa malom dozom tih probiotika dobićete porciju teškog za varenje proizvoda, često sa dodatkom šećera, konzervansa i veštačkih aditiva.
Bez obzira što ne smatram mlečne proizvode zdravim namirnicama, ponekad ih ipak jedem, jer na taj način unosim promene u svakodnevni jelovnik, a volim i pikantan ukus kozjeg ili ovčijeg sira, posebno u kombinaciji sa povrćem.
Snaći se u izboru mlečnih proizvoda pomoćiće ova hijerarhija.
Na samom vrhu ove hijerarhije su namirnice od sirovog kozjeg i ovčjeg mleka, koje su najbolje za upotrebu, ako već ne možete bez mleka. Pasterizovano mleko gubi enzime, ali zahvaljujući manjim molekulama, jogurt i sir od kozjeg ili ovčjeg mleka predstavljaju bolji izbor, nego iste namirnice od kravljeg mleka.
Kriterijumi u ovoj hijerarhiji su:
- Sadržaj enzima kojih ima samo u sirovim namirnicama i koji pomažu u varenju hrane. Tokom obrade na temperaturi preko 50˚S enzimi se raspadaju. Zbog toga svaka pasterizacija otežava varenje namirnica.
- Veličina molekula. Molekuli masti i proteina u kozijem i ovčijem mleku su znatno manji nego molekuli kravljeg mleka. Što je manje molekula, našem organizmu je lakše da ih apsorbuje.
- Sadržaj vlage. Namirnice sa manjim sadržajem vlage zahtevaju više napora za varenje.
Hijerarhija mlečnih proizvoda (od najmanje štetnih do najviše štetnih)
1. Jogurt i kefir od sirovog kozjeg ili ovčjeg mleka.
2. Sir od sirovog kozjeg ili ovčjeg mleka.
3. Jogurt i kefir od pasterizovanog kozjeg ili ovčjeg mleka / Jogurt i kefir od sirovog kravljeg mleka.
4. Sir od pasterizovanog kozjeg ili ovčjeg mleka / Sir od sirovog kravljeg mleka.
5. Jogurt i kefir od pasterizovanog kravljeg mleka.
6. Mladi sirevi od pasterizovanog kravljeg mleka (rikota, mocarela) – što više vlage, bolje je za varenje.
7. Kačkavalj i ostali tvrdi sirevi od pasterizovanog kravljeg mleka.
8. Topljeni, meki topljeni i dimljeni sirevi su jako teški za varenje i zagađuju crevni sistem.
Pavlaka, kajmak i puter pripadaju mastima, organizam ih vari dosta lako. Možete da ih koristite ponekad, samo birajte pavlaku sa kraćim rokom trajanja, a puter – najboljeg kvaliteta.
Ako niste u stanju da živite bez omiljenih mlečnih proizvoda, možete pomoći svom organizmu tako što ćete slediti principe kombinovanja namirnica. Mlečni proizvodi se najbolje kombinuju sa sirovim i kuvanim povrćem. Na primer, u restoranu, nije loš izbor grčka salata, salata s mocarelom ili povrće na grilu s kozjim sirom. Takođe, mlečni proizvodi se kombinuju sa drugim proteinima – jajima i ribom. Ne kombinuju se sa: voćem, orašastim plodovima, žitaricama i skrobom. Dobra alternativa životinjskom mleku je kokosovo i bademovo mleko.
Hormoni opasni za decu a naročito za devojčice
Postoji jednostavno pravilo – što je veća potrošnja sireva, veća je koncentracija hormona pojedena budući da su sirevi koncentrat suve materije mleka.
Prema stručnom radu endokrinologa dr Clarc Grosvenor, objavljenom u časopisu Endocrine Revievs, kravlje mleko normalno sadrži 59 bioaktivnih hormona namenjenih intenzivnom rastu teleta, ali kad se krava muzara dodaju sintetski hormoni dobijeni genetskom manipulacijom, a namenjeni povećanju količine mleka, mleko postaje opasno za malu decu, naročito za devojčice.
Hormoni svojim delovanjem na nano-molekularnom nivou daleko prevazilaze očekivanja proizvođača, koji u stalnoj jurnjavi za povećavanjem profita ne prezaju od nikakvih sredstava pa ni zloupotreba.
Lekari su davno došli do zaključka – što ranija menstruacija kod devojčica, veći je rizik od rane pojave raka dojke.
Koliki je efekat hormona, najbolje se vidi na populaciji koja nije konzumirala mleko i mlečne proizvode već soju i sojine proizvode, u Japanu.
Nakon rata, Japan je bio devastiran, a zbog ‘amerikanizacije’ došlo je do promene prehrambenih navika i naglog porasta potrošnje mleka i mlečnih proizvoda.
Pedesetih godina 20. veka prosečna potrošnja mlečnih proizvoda bila je veoma mala i iznosila samo 2,26 kilograma. Samo 20 godina kasnije ta je potrošnja otvaranjem šoping centara porasla na 53 kilograma po glavi stanovnika, što se odmah odrazilo na ranije sazrevanje mladih Japanki i na porast broja obolelih od raka.
Godine 1950. kod japanskih devojčica prva menstruacija dolazila je sa 15,2 godina, a 25 godina kasnije sa 12,2 godina. Danas je, sasvim sigurno, ta granica još niža.Svojim prehrambenim navikama, Amerikanci su u Japan doneli i gojaznost koja ozbiljno preti mladom naraštaju.
U modernoj proizvodnji mleka danas, kravama se daje goveđi hormon rasta dobijen rekombinacijom gena tj somatotropin. Njega proizvodi poznati Monsanto, plasiran pod naivnim nazivom Posilac.
Njegova svrha je veće istiskivanje vimena kako bi se dobila veća produkcija mleka za 10-15%, a iz veće produkcije mleka dobiće se više sira za popularne cheesburgere.
Upotreba somatotropina u krava odobrena je kobnom odlukom FDA 1993 godine.Dakle, uprkos upozorenjima zdravstvenih vlasti, kao i bojkota dela farmera, FDA se oglušila budući da je pod snažnim uticajem industrijskog lobija i pritiskom od milijardu dolara prihoda.
Dobri poznavaoci fiziologije tvrde da je somatotropin kravama isto što i crack ljudima tj stimulator koji životinje prestimuliše te iscrpljuje do kraja. Zbog toga lako obolevaju i umiru jer im je oslabljen imunitet.
Igra između zaštitnika ljudskog zdravlja s jedne i onih koji ga žele srušiti s druge strane, nastavlja se. Slično kao što se vodi bitka između proizvođača doping sredstava za sportiste i antidoping kontrole.
Pa i kao borba između komotnih, lagodnih ljudi nasuprot onih koji nastoje kritički promišljati.
Hrana za odojčad?
Za kraj, ne bi verovali, ali mleko je uistinu hrana za odojčad! Dakle, služi tome da hrani odojče određene vrste kojoj je namenjeno, dok ono ne pređe na čvrstu hranu.
Nijedna životinja nije tako glupa da posle odvikavanja od majčinih dojki još uvek dalje pije mleko. Ali čovek želi ostati večni sisar.
Od svih životinja na planeti, ljudi su jedina stvorenja koji opetovano konzumiraju mlečne proizvode drugih vrsta.
Ono za šta se pretpostavljalo da je korisna navika je, zapravo, više nego tek upitno. Naučni dokazi sugerišu da su posledice ove navike razorne, a sve češće se o tome raspravlja i u mejnstrim medijima.
Zbog ovih činjenica i razornih rezultata naše ‘ovisnosti’ o mleku, valja priupitati jeli pijenje tuđeg mleka uistinu prirodno i potrebno ljudima? Ljudi koji ne piju mleko su živi dokaz da nam ono nije potrebno.
Dakako, pijenje mleka je društveno uslovljeno (čitaj: interes profita) čemu svedoči postojanje društava koje uopšte ne konzumiraju mleko. Ono nema nikakve veze sa našom obavezom prema zdravlju i prirodi. Već s ignorancijom.
Izvor:web-tribune.com
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.