Region

Трговина дјецом на западном Балкану и даље у порасту

Трговина дјецом на западном Балкану наставила је да расте упркос бројним законодавним и практичним мјерама предузетим током година, истакнуто је на регионалној конференцији “Заједничко предузимање мјера током кризе: Заштита дјеце од трговине и експлоатације на западном Балкану”.

Учесници конференције закључили су да је пандемија ковида 19 учинила дјецу још рањивијом на трговину људима због растуће економске несигурности, незапослености и ограничења кретања.

Дјецом на западном Балкану се тргује кроз различите облике експлоатација – сексуално искориштавање, укључујући производњу и дистрибуцију материјала за сексуално злостављање дјеце, присилне бракове, радно искориштавање, присилно просјачење и присилне криминалне радње, речено је на онлајн конференцији организованој у оквиру заједничког програма ЕУ и Савјета Европе “Хоризонтални објекат за западни Балкан и Турску 2019-2022”, која је окупила више од 130 учесника из регије и шире.

Извршни секретар Конвенције Савјета Европе за борбу против трговине људима Петја Несторова подсјетила је да Конвенција захтјева од земља потписница да предузму посебне мјере које се тичу дјеце, саопштено је из Савјета Европе.

“Морамо ојачати наше заједничке напоре адресирајући структуралне факторе који су у основи трговине људима и промовисати трајна рјешења за дјецу рањиву на трговину и искориштавање. Мјере за сузбијање трговине људима требале би бити интегрисане у свеобухватни систем заштите дјеце, окупљајући социјалне, здравствене и образовне службе”, нагласила је Несторова.

Координатор за борбу против трговине људима и илегалних миграција БиХ Самир Ризво подсјетио је да се западни Балкан суочава са великим безбједносним и хуманитарним изазовима изазваним масовним и мјешовитим миграционим токовима, унутар којих је трговина дјецом широко присутна.

Директор Канцеларије Генералног директората за програме Савјета Европе Верена Тејлор истакла је значај сарадње више агенција и заједничких напора држава на спречавању и борби против трговине дјецом.

“Само заједничким радом можемо спријечити трговину дјецом и подржати развој политика усмјерених на жртве. Морамо ојачати капацитете за спречавање и борбу против трговине људима и за заштиту права свих жртава”, нагласила је она.

Замјеник шефа Јединице за организовани криминал и дроге при Европској комисији Александра Антониадис нагласила је да хиљаде појединаца постану жртве трговине људима годишње, а пандемија је додатно појачала ризик од виктимизације и експлоатације.

“Упркос свим нашим напорима, још постоје значајни недостаци. Из тог разлога, Комисија је усвојила нову стратегију против трговине људима, утврђујући широк спектар активности којима се осигурава да починитељи буду изведени пред лице правде и да жртве добију потребну заштиту и подршку”, напоменула је она.

Замјеник шефа Делегације ЕУ у БиХ Екатерина Дороднова рекла је да ЕУ чврсто подржава борбу против трговине људима, укључујући дјецу у БиХ и цијелој регији кроз низ националних и регионалних пројеката.

“ЕУ је осигурала средства за склоништа за више од 500 малољетника без пратње који су ушли у БиХ као дио миграцијских токова и осигурала право на образовање за више од 4.000 дјеце миграната. Овај ће се рад наставити у сарадњи са локалним и међународним партнерима”, најавила је она.

Према збирним подацима из најновијих званичних извјештаја Албаније, БиХ, /самопроглашеног/ Косова, Сјеверне Македоније и Србије, већина идентификоване дјеце, жртава трговине људима у 2020. години биле су дјевојчице /18 у Србији, 24 у БиХ, шест у Сјеверној Македонији/, али било је и дјечака који су идентификовани као жртве /шест у Србији, седам у БиХ/.

У Србији је већина дјеце жртава трговине људима била подвргнута сексуалној експлоатацији – 37 одсто у 2020. години, након чега слиједи радна експлоатација – 21 одсто.

У БиХ 50 одсто дјеце жртава било је присиљено да проси, а 25 одсти је било сексуално искориштено.

Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja klinite na USLOVI KORIŠTENJA.

Povezani članci

Back to top button