Раст цијена и инфлација у протеклих неколико мјесеци довели су до значајног удара на животни стандард становништва у цијелој Европи, па и у Босни и Херцеговини и окружењу.
Помоћу интернет странице Нумбео која прикупља и објављује податке о трошковима живота широм свијета упоредили смо тренутне цијене у регији, користећи доступне информације за главне градове. Свакако, приликом упоређивања података о трошковима живота треба имати у виду да просјечна мјесечна нето зарада у Загребу износи 2,042.21 КМ, у Београду 1,222.39 КМ, а у Сарајеву 1,398.29 КМ.
Литар млијека у Загребу кошта 2.00 КМ, у Београду 1.91 КМ, а у Сарајеву 1.51 КМ, док је за векну хљеба (500 гр) у Загребу потребно издвојити 1.98 КМ, у Београду 1.09 КМ, а у Сарајеву 1.15 КМ.
Надаље, цијена килограма риже у Загребу износи 4.38 КМ, у Београду 3.18 КМ, у Сарајеву 2.63 КМ, док пакет од 12 јаја у Загребу кошта 4.53 КМ, у Београду 4.01 КМ, а у Сарајеву 3.55 КМ.
Килограм домаћег сира у Загребу се продаје за 15.71 КМ, у Београду за 12.09 КМ, у Сарајеву за 11.26 КМ, док пилећи филе (1кг) у главном граду Хрватске кошта 16.00 КМ, у Београду 11.64 КМ, а у Сарајеву 13.51 КМ.
Такођер, мјесечна цијена основних режија за стан од 85 м² у Загребу износи 352.81 КМ, у Београду 286.25 КМ, док у Сарајеву износи 276.04 КМ.
Из ових података је очито како је Загреб најскупљи од три главна града, што донекле ублажава чињеница да су и просјечна примања у Хрватској већа него у БиХ и Србији. Што се тиче Сарајева, видљиво је да су режијски трошкови те цијене неких основних производа нижи него у Београду. Такав је случај с млијеком, сиром, рижом и јајима, док су у Београду нешто ниже цијене хљеба и пилећег меса. Треба нагласити да су трошкови живота у Сарајеву скупљи него у остатку БиХ. Такав је случај и с другим главним градовима земаља у окружењу.
Извор и фото: Фена
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.