Након одласка Меркелове, већина саговорника с којима смо разговарали тврди да још не постоји јасна идеја како ће се Берлински процес даље одвијати, а нико нам чак није могао рећи ни датум одржавања овогодишњег састанка у оквиру процеса, јер већина саговорника процјењује да ће се десити послије или у склопу самита ЕУ са западним Балканом на љето који организује Француска пред крај свог предсједавања Европским савјетом. Такође, нису нам могли рећи ни на који начин ће се према њему односити нова њемачка влада, коју чине социјалдемократе, зелени и либерали.
Тања Топић, аналитичарка из Бањалуке и добра познаватељка њемачке политике, примјећује да се нова влада Њемачке корак по корак и постепено дистанцира од неких потеза и политика Меркелове.
“Али исто тако мислим да ће неке њене иницијативе, као што је именовање новог високог представника Кристијана Шмита, још јаче подржати”, рекла је Топићева за “Независне новине”. Истиче да је украјинска криза узела доста пажње њемачких и западних званичника. У контексту западног Балкана, Топићева процјењује да је управо руска политика Меркелове предмет посебне критике у Њемачкој.
“Рекла бих да ће се ствари посматрати појединачно и оне иницијативе за које се процијени да су добре, да имају смисла, биће подржане. Једна од њих јесте и појачани ангажман на западном Балкану, а како се сада види, чак ће бити и ојачана”, каже Топићева.
Како нам је рекао један од наших њемачких саговорника, на формалном нивоу ништа се није промијенило. Нови њемачки специјални изасланик за западни Балкан Мануел Сарацин, који долази из странке Зелених, недавно је јавно изјавио да је Берлински процес важан како би се успоставиле “четири слободе”, које су темељ европског јединственог тржишта – слобода кретања људи, робе, услуга и капитала. Међутим, занимљиво је да је Сарацин ово изјавио у контексту јачања људских права и слобода, на шта нова влада ставља много већи фокус у односу на економију, која је била главни мотиватор за Берлински процес Меркелове. Неколико саговорника с којима смо имали прилику да разговарамо протеклих дана нам је дало неколико вриједних података који могу да помогну у оцјени будућности ове њемачке иницијативе. Као прво, наглашено нам је да поједини њемачки политичари сматрају да је иницијатива “Отворени Балкан” засјенила сам Берлински процес, посебно након што су САД отворено подржале ову идеју заједничког регионалног тржишта покренуту од стране Александра Вучића, предсједника Србије, Едија Раме, предсједника Албаније, и Зорана Заева, тадашњег премијера Сјеверне Македоније. Наиме, у Њемачкој сматрају да је Берлински процес отоплио односе између Србије и Албаније и довео до рјешења спора око имена Македоније између те земље и Грчке. Како се сада чини, у бројним аспектима локални лидери су “превазишли” иницијативе са стране и почели сами да се договарају. Другим ријечима, сматра се да је Берлински процес отворио регионалне односе и “научио” локалне лидере да конструктивно разговарају, а онда су локални лидери почели да развијају властите иницијативе.
Важно је напоменути да је Берлински процес, односно Њемачка, утицао на одлуке Европске комисије о стратегији за западни Балкан, која је представљена 2018. године. Ова стратегија је предвидјела и финансијску помоћ, односно грантове за регионалне пројекте на западном Балкану, а то је све уоквирено у Инвестициони фонд за западни Балкан, који је тежак милијарде евра, а требало би да помогне региону да улаже у обновљиве изворе енергије, дигитализацију и развој саобраћајне инфраструктуре.
Неке од утицајнијих земаља ЕУ, попут Аустрије, не би жељеле да се Берлински процес угаси и то јасно и јавно истичу. Тако је, на примјер, нови аустријски канцелар Карл Неамер, на прес-конференцији након састанка с Олафом Шолцом, њемачким канцеларом, у Берлину рекао да је Аустрија спремна да настави Берлински процес и да послужи као мост између западног Балкана и ЕУ. Шолц је на тој прес-конференцији опширно говорио о западном Балкану, али није спомињао Берлински процес.
Извор: Независне
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.