Шведска, једна од свега неколико војно неутралних земаља у Европи, први пут у својој историји би могла донијети одлуку о учлањењу у НАТО.
Наиме, у Парламенту Шведске је ове седмице десно оријентисана странка Шведске демократе промијенила своју позицију и оставила отворену могућност да прихвати могућност да Шведска, због погоршаних односа између Европе и Русије, прихвати улазак у овај војни савез, под условом да то уради и Финска. Промјеном позиције ове странке у том парламенту би било довољно гласова за покретање поступка за учлањење у НАТО.
Један бивши шведски дипломата нам је незванично рекао да не вјерује да ће до чланства доћи, али да ће пуно зависити управо од односа између Европе и Русије. Он нам је објаснио да је шведска јавност и даље већином против чланства у Алијанси, али да расте број оних који би подржали чланство јер се плаше Русије.
Према процјени овог дипломате, ако би била донесена одлука и НАТО прихватио понуду за чланство, Шведска би могла постати чланица најраније крајем наредне године, а врло могуће на прољећном засједању НАТО-а 2022. године. Овај дипломата такође каже да је тренутна влада у Шведској за сарадњу с НАТО-ом, али против чланства, и да не вјерује да ће она промијенити своју позицију.
НАТО би, према нашем мишљењу, био и те како заинтересован да прими Шведску у своје чланство, јер је и раније у више наврата на разним самитима и форумима НАТО-а, којима су присуствовале и “Независне”, била истакнута забринутост да би Русија могла контролисати сјеверну обалу Шведске према поларним предјелима, што би могло угрозити и ваздушне и поморске руте на том дијелу земаљске кугле.
Страха Европљана од Русије, међутим, постали су свјесни и у Москви, па су посљедњих мјесеци почели слати помирљиве тонове. Тако су, примјера ради, руски медији попут “Рашн Тајмса” у сриједу јавили да ће Русија и неколико НАТО земаља одржати прву заједничку војну вјежбу након једне деценије. Како пише РИА новости, вјежба носи назив “Аман 2021” и биће одржана у фебруару при обалним водама Пакистана, а поред Црноморске флоте Русије присуствоваће и бродови Пакистана, Сједињених Држава, Уједињеног Краљевства, Кине, Јапана, Турске, Филипина, Малезије, Шри Ланке и Индонезије. Важно је напоменути да ова вјежба није у организацији НАТО-а, већ Пакистана, и одржава се једном у двије године.
Ако су тачне информације да би Шведска, под претпоставком да почетком наредне године покрене процедуру учлањења у НАТО, у тој алијанси могла бити већ можда и до краја наредне године, поставља се питање зашто је тако тешко БиХ да напредује ка чланству у НАТО-у, а Шведска добија могућност за брзо чланство. Поред чињенице да у БиХ још не постоји јасна политичка воља за чланство, значајно је и то да БиХ нема развијене институције и постоји много реформи које нису спроведене.
У ранијим навратима неколико пута смо о овој теми писали на основу незваничних разговора с НАТО званичницима, у којима су нам истакли да многе земље чланице НАТО-а не би подржале чланство БиХ у НАТО-у, чак и када би земља то жељела, јер страхују да би БиХ унијела нестабилност у Алијансу због мањка реформи. НАТО би прије формалне одлуке желио да види да бх. институције боље функционишу, а документ под називом Преглед одбране, који је БиХ прошле године поднијела у НАТО, треба да помогне том циљу и можда доведе до промјене имиџа БиХ међу НАТО чланицама.
Иначе, Шведска и НАТО имају добру сарадњу, али већина шведске јавности је и даље против чланства. Разлог који најчешће наводе за такав став је страх да би се Русија могла осветити. Шведска је од 1994. године чланица Партнерства за мир са НАТО-ом.
Објављивање овог текста је дијелом финансирано грантом Министарства спољних послова Сједињених Америчких Држава (Департмент оф Стате). Мишљења, налази и закључци који су овдје наведени припадају ауторима и не одражавају нужно мишљења, налазе и закључке Министарства спољних послова Сједињених Америчких Држава.
Извор: www.nezavisne.com
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.