Европски суд за људска права (ЕСЉП) од свог успостављања до краја прошле године у односу на земље западног Балкана изрекао је 1.150 пресуда, наведено је у анализи судске праксе која је објављена у “Правној хроници”, стручном часопису који издаје Високо судско и тужилачко вијеће Босне и Херцеговине и АИРЕ центар.
– Суд је од почетка рада до 31. децембра 2021. године изрекао укупно 86 пресуда у предметима против Албаније, 105 пресуда против Босне и Херцеговине, 474 пресуде против Хрватске, 185 пресуда против Сјеверне Македоније, 68 пресуда против Црне Горе и 232 пресуде против Србије – наведено је у анализи.
Број неријешених предмета пред Судом крајем 2021. године износио је 70.150, у поређењу с њих 61.500 крајем 2020. године. Ово повећање од 13 посто може се донекле приписати повећању укупног броја поднесених представки.
Поред тога, док је дошло до пада броја предмета додијељених одборима, као и до значајног повећања броја предмета упућених на разматрање судијама појединцима, вијећима и Великом вијећу. Када је у питању регија, у 2021. године се истиче неколико пресуда које представљају значајан допринос пракси ЕСЉП.
Ту се посебно истиче члан 3, забрана мучења и нечовјечног и понижавајућег поступања, гдје је Суд одлучио о предметима везаним за повреду процесних аспеката члана 3. Констатовао је да покретање прекршајног поступка те погрешно обустављање кривичног поступка из формалних разлога представљају повреду процесних обавеза државе на основу члана 3.
Суд је такођер одлучио о предметима у којима су се подносиоци представки жалили на повреде материјалних аспеката члана 3, нпр. на злостављање током задржавања у полицији. Посебно се ту истичу пресуде у предметима Сабалић против Хрватске и Зличић против Србије, појашњавају.
Када је у питању право на правично суђење, такођер се биљежи неколико важних пресуда и питања везаних за Западни Балкан.
– Подносиоци представки су се конкретно жалили на недовољно вријеме за припрему одбране, правичност суђења, дужину поступка на националном нивоу и испуњеност увјета везаних за суд образован на основу закона. То се посебно може сагледати кроз пресуде Галовић против Хрватске, Зличић против Србије, Делић против Босне и Херцеговине и Xхоxхај против Албаније – напомиње се у “Правној хроници”.
Такођер, Суд се по први пут бавио постојањем “битне повреде” (енгл. фундаментал дефект) у кривичном поступку који је омогућио његово понављање у складу са чланом 4 Протокола бр. 7 уз Европску конвенцију о заштити Ијудских права и основних слобода.
Суд је закључио да пропуст државе да истражи мотиве мржње за насилни напад и да те мотиве узме у обзир приликом одређивања казне за насилне злочине из мржње представљају такве “битне повреде”.
Суд у Стразбуру је размотрио примјењивост члана 8 (право на поштовање приватног и породичног живота) у вези с мјерама предузетим у области образовања. Суд се дистанцирао од своје раније праксе и нагласио да је дошло до еволуције друштвених ставова о примјени мјера дисциплинирања дјеце, при чему је нагласио потребу заштите дјеце од свих облика насиља и злостављања.
Суд је такођер поново потврдио да је појмом приватног живота обухваћен и физички и психички интегритет неког појединца, те да су државе стога у обавези да штите физички и морални интегритет појединаца од других особа.
За регију су ту важне пресуде у предметима: Ф.О. против Хрватске и Шпадијер против Црне Горе (мобинг). Остала важна питања у региону о којима је Суд прошле године одлучивао односила су се на члан 2 (право на живот)и члан 10 (слобода изражавања), закључује се у анализи.
Ово 15. издање “Правне хронике” је кроз анализе укључило и преглед рада домаћег правосуђа, а из АИРЕ Центра поручују да редовно објављивање релевантних информација о судској пракси представља темељ даљњег образовања и информирања носилаца правосудних функција у БиХ.
Извор: Фена
Фото: Фена
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.