RNU "Radio Brčko" Brčko distrikt BiH
Svijet

Непрегледна поља сунцокрета у турском Едирнеу

Ogromna polja suncokreta na području turskog Edirnea privlače pažnju velikog broja prolaznika i turista ( Gökhan Balcı - Anadolu Agency )

Огромна поља сунцокрета на подручју турског Едирнеа привлаче пажњу великог броја пролазника и туриста, који имају прилику да уживају у погледу на прелијепа поља сунцокрета који је у пуном цвату.

На подручју Едирнеа, у турској регији Мармара, недалеко од границе с Грчком и Бугарском, од давнина постоје велика поља сунцокрета.

Сунцокрет на непрегледним пољима Едирнеа обично се почиње брати у аугусту.

Посљедњих година, на обрадивим површинама у Едирнеу све је више засада сунцокрета.

Сунцокрет је познат као симбол Сунца, љета, среће и ведрине па тако и расте у љетно вријеме, од јуна до септембра. Познато је да се сунцокрет рано ујутро окреће према Сунцу и прати га до његовог заласка.

Да сунцокрет нема само лијеп изглед, него и љековита својства, те се сви његови дијелови могу у потпуности искористити, знали су Индијанци који су јели његове сјеменке, лишће и коријен, те пили чај од латица, наносили сунцокретово уље на косу и тијело.

Сунцокрет потјече с југозапада Сјеверне Америке, из Перуа и Мексика. Још 1.000 година прије нове ере сунцокрет су узгајали сјевеноамерички Индијанци, мљели сјеменке у брашно, додавали у хљеб, правили уље.

Маје су поштовале сунцокрет као симбол свјетлости и плодности, пиле чај од латица, јеле сјеменке, петељке, листове и латице.

Сунцокрет већ хиљаду година узгајају и Кинези.

Почетком 16. стољећа, шпански кршћански мисионари донијели су сунцокрет у Европу. Већ у 17. стољећу се проширио Европом, а масовни узгој сунцокрета почео је у 18. стољећу, најприје у Њемачкој и Русији, а затим и на западу и према Средоземљу.

Данас се сунцокрет узгаја широм свијета, а највише у Русији, Француској и јужној Европи, као сточна храна, за производњу биљног уља, али и као украсна биљка.

 

Извор: БХРТ

Фото: БХРТ

Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na USLOVI KORIŠTENJA.