Најмање 95 лица погинуло је у разорном поплавном таласу који је одједном прекрио села на сјеверу Непала, посљедњи су подаци полиције.
Снажан водени талас рано јутрос је захватио села у непалском округу Расува, а посљедице катастрофе осјетиле су се и на тибетанској страни границе.
Непалски Одбор за туризам саопштио је раније данас да је више од 380 туриста нестало у разорним бујичним поплавама у тој држави, преноси ТАСС.
Власти упозоравају да би број погинулих могао додатно расти како спасилачке екипе напредују у претраживању терена.
Снимци који су се појавиле након несреће приказују застрашујуће призоре, огромне количине воде које носе све пред собом, а читава насеља потом бивају одсјечена од свијета.
Због отежаног приступа терену спасиоци су присиљени користити хеликоптере како би евакуисали људе који су се, бјежећи од надолазеће воде, склонили на кровове кућа и друге повишене тачке.
Слична разарања забиљежена су и на кинеској страни границе, гдје су бујица и одрон земље погодили подручје око луке Гиронг у Тибету.
Према прелиминарним извјештајима, поплавни талас изазвала је лавина снијега и стијена на граници Непала и Кине, око 20 километара сјевероисточно од граничног прелаза Расувагади.
Иако се у првим информацијама помињало да је земљотрес покренуо велики одрон који је потом блокирао ријеку и изазвао нагли продор воде низводно, непалски стручњаци упозоравају да још није могуће са сигурношћу утврдити што је изазвало катастрофу.
Професор и истраживач климатских промјена са Универзитета у Катмандуу рекао је да прелиминарне процјене упућују на могућност да је ледена лавина пала у ријеку Ленде и блокирала њен ток, након чега је дошло до наглог изливања воде у другу ријеку.
– Ово није обична поплава. Судећи према њеној природи, врло је велика вјероватноћа да се ради о лавини или пробијању глацијалног језера – рекао је професор.
Надлежне службе су саопштиле да да су поплаве уништиле бројна села, те да су оштетиле путеве, мостове и локације енергетских пројеката у подручјима близу Тибета.
Извор: РТРС
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.
