Русија намјерава да у развој Сјеверног морског пута, најкраће руте која спаја Европу и Азију, у наредних пет година уложи нешто више од 150 милијарди долара. Стручњаци су сагласни да чим буде реализована сва неопходна инфраструктура потребна за обезбјеђивање пловидбе током читаве године, ова рута би могла да преузме примат у односу на Суецки канал.
Према плану да Северни морски пут уопште заживи као рута за трговину између Азије и Европе, аналитичари тврде да је потребно повећати промет терета до 80 милиона тона годишње. У те сврхе ће из руског државног буџета бити издвојено нешто више од 300 милијарди рубаља (4,6 милијарди долара), док ће остатак средстава финансирати друге државне компаније које су укључене у овај пројекат.
Прије свега су то руска државна нуклеарна корпорација „Росатом”, која је уједно и инфраструктурни „оператор” Сјеверног морског пута, која би требало да издвоји 173,1 милијарду рубаља, затим Федерална агенција за морски и ријечни саобраћај „Росморечфлот” – 226,5 милијарди, док ће 235,9 милијарди рубаља бити издвојено за спајање жељезнице, а 169,6 милијарди за изградњу неопходних лучних хабова.
У та средства улази, између осталог, и изградња нуклеарних ледоломаца, као и неколико на мјешовити погон, изградња терминала за компресовање природног гаса „Утрењи”, затим успостављање глобалног поморског система за комуникацију, као и модернизација базе, гдје ће бити распоређена спасилачка флота, као и техничке службе за све ванредне ситуације.
Имајући у виду да је руска економија веома оријентисана на енергетику, односно нафту и гас, као и да се значајан дио буџета пуни управо захваљујући овим браншама, Арктик за Русију игра веома важну улогу, за Спутњик објашњава Григориј Добромелов, члан организационог комитета Арктичког форума.
Када је ријеч о гасу, Сјеверни морски пут омогућава да се значајно скрати вријеме, али и умање трошкови приликом транспорта плавог енергента у компресованом виду, са тренутних 36 на 19 дана, будући да се сада тај транспорт одвија кроз Суецки канал. Примјера ради, пут од Владивостока до Санкт Петербурга Сјеверним морским путем износи 14.000 километара, а преко Суецког канала 23.000.
Поред гаса, зона изнад Арктичког поларног круга за Русију представља главну базу за експлоатацију и руда и минерала — тамо се налази 95 одсто руског никла и кобалта, преко 80 процената гаса, 25 одсто нафте и 60 процената бакра.
Када је ријеч о другим земљама које би биле потенцијални корисници овог морског пута, прије свега треба споменути Кину. Тамошњи стручњаци оцјењују да би транспорт Сјеверним морским путем умањио цијену кинеске робе извезене у Европу дупло, а утолико мањи би били и трошкови испоруке.
Треба напоменути и да се значајна ствар догодила прошле године, када је данска компанија и свјетски лидер у превозу робе „Маерск лајн” послала пробни брод Сјеверним морским путем. Тада је руски предсједник Владимир Путин рекао да је та пловидба окренула нову страницу у историји морске пловидбе, будући да је тај примјер послужио да се оправда безбједност и ефикасност руског Арктика.
Међутим, главни недостаци Сјеверног морског пута су сурови природни услови, јер се пловидба већим дијелом године остварује уз помоћ ледоломаца којих тренутно нема довољно. Данас је у оптицају осам ледоломаца — четири нуклеарна („50 година побједе”, „Јамал”, „Тајмир” и „Вајгач”), као и четири на мјешовити погон („Адмирал Макаров”, „Красин”, „Капетан Хлебников” и „Капетан Драњицин”).
Војни аналитичар Владислав Шуригин појашњава да је при садашњим климатским условима пловидба Сјеверним морским путем могућа и исплатива искључиво у случају када бродови пролазе у виду каравана, с обзиром да је већи дио времена пут прекривен дебелим слојем леда. Свега два или највише три мјесеца бродови овом рутом могу да пролазе без помоћи ледоломаца, додаје.
Шуригин истиче и да Русија у глобалним размјерама тренутно има највећу флоту ледоломаца на свијету. „У току је изградња пет тешких атомских ледоломаца типа ’Сибир‘, почиње се са изградњом суперледоломца ’Лидер‘, који ће током читаве године моћи да дроби лед, ма колико он био дебео, чак и у условима најтеже зиме. Осим тога, Русији је потребно и десетак ледоломаца који нису на нуклеарни погон, а који би могли да раде у лукама или да обезбјеђују мањи транзит”, додаје.
Упитан да ли Русија има капацитета да изнесе овај позамашан пројекат, Добромелов тврди „и те како”, будући да се на овоме заснива цијелокупна стратегија развоја Сјеверног морског пута, како би Русија била у могућности да самостално оствари пловидбу, али и због чињенице да за сада ниједна друга држава на свијету нема капацитете попут руских.
Иначе, поређења ради, преко Суецког канала данас се превози преко милијарду тона робе годишње, док преко Сјеверног морског пута та бројка износи свега 200.000 тона. Такође, број бродова који годишње прође Сјеверним морским путем једнак је броју пловила који кроз Суецки канал прође за свега један дан.
Извор: Спутњик
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.