Спасилачки тимови у суботу су чамцима на напухавање и булдожерима извлачили људе из поплавних вода док су се кретали у селима која су најтеже погођена олујом која је ове седмице у централној Грчкој однијела најмање десет људских живота.
Олуја Даниел, за коју су метеоролози навели да је најтежа која је погодила земљу откако су 1930. године почели да се биљеже временски подаци, од уторка је три дана харала по Грчкој, остављајући трагове рушевина након рекордног љетњег топлотног вала који је изазвао големе пожаре.
Бујице су односиле куће, мостови су се урушавали, путеви су уништени, далеководи су оборени, а усјеви у плодној Солунској равници су уништени.
Власти, које се боре да евакуишу људе из поплављених подручја, саопћиле су да се повећао број погинулих у петак поподне. Четири особе су пријављене као нестале, наводе.
У суботу су спасилачке екипе кренуле у села у близини града Ларисе и ријеке Пинеиос.
Ватрогасна бригада до сада је евакуирала 2.806 људи широм земље. У регији Солуна, бројни становници у петак и суботу авионом су пребачени с кровова потопљених кућа.
Осамдесетогодишњи рибар с малим плавим рибарским чамцем помогао је у евакуацији најмање 15 људи у селу у области Кардитса, једном од најтеже погођених подручја, наводи се на wеб страници Иефимерида у петак навечер.
– Ја сам стари рибар, доживио сам још четири поплаве у селу. Ове су биле најтеже – изјавио је он медијима.
Власти су у суботу затвориле због поплава национални аутопут који повезује Атину са сјеверним градом Солуном.
Поплаве у Грчкој услиједиле су након великог шумског пожара на сјеверу и најтоплијег љета у земљи до сада. Научници тврде да се земља налази на првој линији климатских промјена, а чудни временски инциденти су све чешћи.
Екстремна временска дешавања захватила су цијели свијет посљедњих седмица, с поплавама у Скандинавији, југоисточној Европи и Хонг Конгу. Насупрот томе, Индија је имала свој најсушнији аугуст откако су почели временски записи прије више од стољећа, преноси Реутерс.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.