Крајем 2022. успорен је економски раст у БиХ и тај тренд је настављен и почетком ове године, а успорено је и креирање радних мјеста, с обзиром на то да незапосленост младих износи “високих” 28,5 одсто, изјавила је данас у Сарајеву виши економиста Свјетске банке Сандра Хливњак, представљајући 23. Редовни економски извјештај за Балкан.
“У овој години очекује се успорење раста реалног производа са четири процента из прошле године на 2,5 одсто, уз могућност даље ревизије, све због успоравња приватне потрошње и даљег повећања трговинског дефицита због очекиваног слабијег раста у ЕУ”, изјавила је Хливњакова новинарима.
Према њеним ријечима, инфлација, која је у прошлој години у просјеку износила 14 одсто /у 2021. години била је два одсто/, почела је да се успорава у овој години, али је и даље повишена, док је евидентно и повећање дефицита текућег рачуна платног биланса у прошлој години са износом од 5,2 одсто.
Она сматра да статус кандидата за чланство у ЕУ БиХ може послужити као катализатор за неопходне структуралне реформе и повратак на дијалог кључних актера власти.
Хливњакова је истакла да се домаћи ризици за економски раст односе на повећање политичких тензија, спровођење изборних резултата, те повећање финансијских потреба како би се умањио утицај повећања цијена хране и енергената из зимског периода.
Она је рекла да се спољни ризици односе на наставак тензија усљед сукоба Русије и Украјине, наставак успоравања глобалног раста, раста цијена капитала, као и евентуалног прекида у регионалној трговини уколико дође до протекционистичке политике извоза.
Одговарајући на новинарска питања, Хливњакова је рекла да тренутно нема разлога за бојазан од рецесије у региону јер су и потрошња и инвестиције још евидентне.
Према њеним ријечима, капитал ће сигурно бити скупљи, а камате веће.
Према данас објављеном Редовном економском извјештају за западни Балкан, раст економија Албаније, БиХ, Црне Горе, самопроглашеног Косова, Сјеверне Македоније и Србије премашио је нивое забиљежене прије избијања епидемије вируса корона упркос посљедицама руско-украјинске кризе, вишим цијенама енергената и хране, неповољним временским приликама, пооштреним условима финансирања и значајној неизвјесности.
Наведено је да су изгледи за западни Балкан и даље неповољни, а очекује се успоравање раста на 2,6 одсто у оовј години, чему ће првенствено допринијети приватна потрошња, извоз и, у појединим земљама, јавне инвестиције.
У овом извјештају је наведено да се регион сада суочава са изазовима поновог стварања резерви с циљем припреме за будуће шокове, као и спровођење реформи на страни понуде како би се поставили темељи за оџивији и “зелени” раст, јачање “зелене економије” и процеса декарбонизације.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.