Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познат као Дејтонски мировни споразум, потписан је 14. децембра 1995. године у Паризу, прије 30 година, чиме је окончан четверогодишњи рат у БиХ.
Споразум су потписали тадашњи предсједници Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић, Србије Слободан Милошевић и Хрватске Фрањо Туђман, уз присуство представника водећих свјетских сила. Тиме је прије тачно 28 година озваничен мировни договор постигнут између три стране у БиХ.
Дејтонски споразум претходно је парафиран 21. новембра 1995. године у бази Рајт-Патерсон код Дејтона, у америчкој савезној држави Охајо, као резултат дипломатске иницијативе америчке администрације, коју је предводио главни посредник Ричард Холбрук током мандата предсједника Била Клинтона.
Споразум је означио крај рата који је почео 1992. године и дефинисао ново унутрашње уређење БиХ, састављене од два ентитета – Федерације БиХ и Републике Српске, уз територијалну расподјелу од 51 посто Федерацији и 49 посто Републици Српској. Брчко дистрикт успостављен је као посебна административна јединица.
Познат и као Паришко-дејтонски споразум, документ се састоји од 11 анекса који обухватају војне, политичке и цивилне аспекте мира, као и регионалну стабилност. Споразум је дао широка овлаштења ентитетима, док су надлежности државног нивоа јасно ограничене.
Потписнице су се обавезале на поштовање Повеље УН-а, Завршног хелсиншког акта и докумената ОЕБС-а, те на међусобно уважавање суверенитета и мирно рјешавање спорова. Дејтон је прецизирао уставно-правно уређење БиХ као сложене државе три конститутивна народа, уз ОХР као врховни ауторитет за тумачење споразума.
Оригинални примјерак споразума проглашен је изгубљеним 2008. године, након чега је Француска, на захтјев Парламентарне скупштине БиХ, доставила овјерену копију документа.
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.