Механизам ЕУ за цивилну заштиту је од 2001. до данас активиран више од 600 пута, а земље које у њему учествују могу очекивати конкретну и ефикасну помоћ у борби против природних катастрофа.
БиХ се већ годинама припрема да приступи овом механизму, а ако је судити према саопштењу које је недавно издао Савјет министара БиХ, ускоро би се могло очекивати и да БиХ приступи овом важном механизму, који подразумијева добијање помоћи приликом великих катастрофа, али и обавезу слања помоћи када су с таквим катастрофама суочене друге земље чланице.
Унутар ЕУ, Механизам је ових дана активиран више пута, и то углавном када су у питању ватрене стихије.
Тако је, на примјер, Словенија прошле седмице затражила помоћ Механизма у борби против пожара у региону Краса на западу земље. У помоћ Словенији прискочиле су Хрватска, Србија, Аустрија, Мађарска, Румунија и Италија, и то слањем људства, технике и хеликоптера за гашење пожара. Иако Србија није чланица ЕУ, она је чланица Механизма, и зато прискаче у помоћ када је то потребно. Прије Словеније, помоћ је затражила и Чешка, која се против пожара бори на подручју границе с Њемачком. Португал се, такође суочен с великим шумским пожарима, недавно обратио и добио помоћ Механизма у борби против ватрене стихије.
Да би БиХ могла да постане чланица, потребно је да демонстрира да је спремна да испуњава своје обавезе. Тест који је БиХ имала је да имплементира Пројект специјалне мјере за опоравак од поплава и управљање ризиком од поплава кроз подршку цивилној заштити. Како кажу у тој институцији, Европска комисија је у оквиру Инструмената претприступне помоћи издвојила два и по милиона евра, од чега милион и по за обуку и милион за набавку опреме. Успјешним спровођењем овог пројекта, БиХ је испунила све услове да се прикључи Механизму, због чега је Савјет министара БиХ документ упутио Предсједништву БиХ на усвајање.
Како кажу у Савјету министара, овим се стварају услови да се институције цивилне заштите у БиХ опремају, обучавају и оспособљавају према стандардима ЕУ.
“Пуноправним чланством у овом механизму, између осталог, добија се могућност приступа позивима за аплицирање на пројекте превенције и приправности, као и размјене експерата у овој области”, кажу они.
У Европској комисији истичу да је прошле године Механизам био активиран 114 пута, а да се помоћ не спроводи само на територији Европе, већ свуда гдје је то потребно. Они кажу да је ове године Механизам највише укључен у помагање Украјини.
Како су нам објаснили, захтјев за помоћ се подноси Центру за помоћ и координацију и одговор, који захтјев процјењује и након тога организује помоћ.
“Центар прати све што се дешава на цијелој земаљској кугли 24 часа дневно, чиме ствара предуслове за брзо ангажовање подршке кроз директну везу која постоји с цивилним заштитама на националном нивоу. Ангажовани могу бити авиони за гашење пожара, специјална опрема, тимови за спасавање и медицинску помоћ, и то у кратком року од упућивања захтјева у Европи и изван ње”, кажу они.
Како би информације биле доступне у најкраћем року, истичу да се користе сателитске мапе Коперникуса, које су обично довољно детаљне и у високој резолуцији, што омогућава детаљно планирање операције.
О важности овог механизма недавно је на свом блогу писао Јохан Затлер, шеф Канцеларије ЕУ. Он истиче да би чланство БиХ у Механизму значило значајну промјену за способност БиХ да одговори на катастрофе великих размјера и помогне другим земљама.
“Механизам није ограничен само на земље чланице ЕУ, него се овај механизам солидарности односи и на Исланд, Норвешку, Србију, Сјеверну Македонију, Црну Гору и Турску. Све ове земље спремне су дати допринос раду Механизма сопственим ресурсима. БиХ је аплицирала за чланство 2014. године. БиХ мора бити у стању да ефикасно учествује у раду Механизма да би јој био одобрен приступ. Како би повећала приправност и спремност земље да приступи Механизму, ЕУ је до сада обезбиједила значајна новчана средства механизмима цивилне заштите БиХ”, написао је он.
Извор: Независне
Фото: Независне
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.