Босна и Херцеговина би ускоро могла приступити такозваној СЕПА-и, јединственом подручју плаћања у еурима. Једна смо од ријетких европских земаља које нису дио овог подручја због чега, према процјенама, на накнаде у трансакцијама са иностранством годишње губимо око 100 милиона еура. У другој половини године очекује се додатно унапређење домаћег платног система увођењем инстант плаћања, које ће омогућити да трансакције буду знатно брже него до сада, да се реализују и у нерадним данима, те неће више бити ни чекања да легне плата или пензија.
Након приступања СЕПА-и слање новца у Босну и Херцеговину из европских земаља требало би постати осјетно повољније што је итекако значајно када се зна колико бх. дијаспора шаље новца у своју матичну државу. Према неким подацима, ради се о најмање шест милијарди КМ годишње, што је око 10 посто бруто домаћег производа. Сва плаћања према иностранству требала би постати бржа и јефтинија.
ЈАСМИНА СЕЛИМОВИЋ, гувернерка Централне банке Босне и Херцеговине
“Земље које су тренутно ван СЕПА подручја плаћају до 6 пута веће накнаде на прекограничне трансакције, а ми знамо у Босни и Херцеговини да је 80 посто наших увозно-извозних трансакција са земљама СЕПА подручја што значи математика је ту врло једноставна.”
Привредници, нарочито они извозно оријентисани нестрпљиво очекују што скорије приступање СЕПА-и.
ГОРАН РАЧИЋ, предсједник Привредне коморе Републике Српске
“Можемо рећи да се привредници жале са цијенама платног промета према иностранству, да су те цијене доста високе и да колико год ће да услуге буду извршене исти дан ако је то „Т нула“ да то онда баш кошта. Ако би те услуге поготово према иностраним партнерима биле јефтиније и ако би се те услуге спустиле мислим да би то било од стране привреде јако прихваћено и поздрављено.”
Паралелно са приступањем СЕПА-и Централна банка Босне и Херцеговине ради и на увођењу такозваног инстант плаћања које би требало да заживи у другој половини године. Инстант плаћање ће омогућити да се трансфер новца са рачуна на рачун унутар земље, одвија 24 сата, седам дана у седмици свих 365 дана у години, а трајаће неколико секунди. Новина је што услуге платног промета неће обављати само банке.
БОРИС МАЈСТОРОВИЋ, директор Институције за издавање електронског новца “Лова“
“Више становништво неће бити искључиво везано за банке, везано за платне услуге, сад ће моћи да то раде и преко других финансијских Фин-тецх компанија као што је на примјер наша компанија. То значи грађанима јефтиније услуге, даје квалитетније модерније услуге.”
Иако ће добити конкуренте у обављању послова платног промета, банке ће и даље бити доминантне у том послу. Појаву конкуренције виде као прилику за развој својих нових производа.
ЕДИС РАЖАНИЦА, директор Удружења банака БиХ
“Долази и до појаве нових играча на тржишту што ће отворити могућност за сарадњу између банака и нових да кажем инстант компанија али исто тако ће омогућити и банкама значајније иновације у сегменту платног промета.”
Бенефите инстант плаћања нарочито би требали осјетити грађани који живе у малим срединама.
ЗОРАН ПАВЛОВИЋ, економски аналитичар
“Ако погледамо ситуацију у руралним подручјима и мањим градовима одакле банке одлазе због великих трошкова, то ће бити значајно олакшање да људи неће морати ићи у друге средине, градове, где постоји банкарски сектор.”
Без сумње од приступања СЕПА-и и увођења инстант плаћања корист ће имати сви. Чекају се само ентитетски и државни парламент да усвоје неопходне законе који су и једна од обавеза на европском путу. Све зависи од њих. Одлична прилика да наши парламентарци покажу колико им је стало до грађана, привреде и Европе.
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.