Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик положио је вијенац на централни саркофаг у Маузолеју на острву Видо, гдје присуствује обиљежавању годишњице повлачења српске војске преко Албаније, Битке на Кајмакчалану и пробоја Солунског фронта.
Према програму посјете, Додик ће положити вијенац и на Морнаричком крсту који се налази на узвишењу недалеко од Маузолеја, након чега ће са другим делагацијама испловити на пучину између острва Видо и града Крфа, и положити вијенац у Плаву гробницу.
Након спуштања вијенаца у воду и повратка у луку, у 13.30 часова српски члан Предсједништва БиХ, заједно са представницима града Крфа, обићи ће “Српску кућу”.
Обиљежавању пробоја Солунског фронта на острву Видо присуствују и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић и министар здравља Златибор Лончар.
Пробој Солунског фронта био је одлучујући за слом централних сила у Првом свјетском рату и његово окончање. Представља најдуже припреману војну акцију у историји ратовања која је, бриљантно изведеним стратешким предвиђањима и операцијама, задивила цијели свијет, па и противнике.
На челу Прве и Друге српске армије налазио се начелник штаба Врховне команде Српске војске ђенерал Живојин Мишић, а заједно са савезничким армијама под командом Франша Депереа извели су историјски подвиг којим је окончан Први свјетски рат.
За 45 дана, колико је трајала акција, српска војска прешла је 600 километара и ослободила цијелу Краљевину Србију, да би у наредних мјесец дана ослободила БиХ, Хрватску и Словенију.
Из БиХ је у пробоју Солунског фронта учествовало 48.000 српских добровољаца, док их је само са подручја Крајине било од 8.000 до 10.000.
На Солунски фронт, чија је дужина била неколико стотина километара, српска војска је пребачена већ на прољеће 1916. године, послије опоравка на Крфу након Албанске голготе.
Са једне стране фронта били су француски, британски и српски војници којима се касније прикључио и један број Грка и Италијана, руска бригада повучена послије Октобарске револуције, док су са друге линије, добро укопане у ровове, биле аустругарска, њемачка и бугарска дивизија.
За команданта Солунског фронта постављен је француски генерал Франш Депере, а у јуну 1918. године донесена је одлука да се коначно крене у пробој фронта.
Одлучено је да офанзива почне на сектору Добро поље – Ветерник – Козјак на којем се налазила српска војска коју је чинило укупно шест дивизија са 140.0000 војника.
Српска војска била је подијељена у двије армије – Прву којом је командовао Петар Бојовић и другу на чијем је челу био Степа Степановић, док је командант штаба био војвода Живојин Мишић.
Борбе су почеле 14. септембра 1918. године цјелодневном артиљеријском паљбом свих савезничких топова по бугарским, њемачким и аустроугарским положајима, да би у зору 15. септембра, послије снажне артиљеријске припреме, кренуле у напад дивизије првог ешалона Друге армије под командом војводе Степе Степановића на фронту Сушица – Соко дугом 17 километара.
Француски маршал Франше Депере у извјештају француској влади при пробоју солунског фронта крајем септембра 1918. године саопштава да се “операције морају успоравати, јер нема комуникације ради дотурања хране француским трупама које напредују”, а да “само српским трупама нису потребне комуникације, они иду као олуја – напријед”.
Бугари су 29. септембра у Солуну потписали примирје којим је бугарска војска капитулирала, али су имали само један захтјев – да се српска војска не пушта у Бугарску, због страха од одмазде за злочине над српским становништвом.
Нијемци нису признали примирје и њихове трупе су се извукле из додира са Бугарима, а остаци њемачке војске гоњени српско-француским снагама одступали су на сјевер.
Поразом Бугарске, њемачко-аустроугарске снаге на Балкану нашле су се у тешком положају, а потом је услиједио слом империја.
Отоманска империја капитулирала је 30. октобра 1918. године, Аустроугарска је капитулирала 31. октобра, а Њемачка 11. децембра 1918. године.
Франше Депере је и касније о српским војницима написао: “То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске у побједоносну слободу њихове отаџбине”.
Извор: СРНА
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.