RNU "Radio Brčko" Brčko distrikt BiH
BiH

Европска унија тражи од БиХ да успостави другостепени суд

Европска унија (ЕУ) тражи од БиХ да успостави другостепени суд како би свој судски систем ускладила с европским прописима.

Наиме, у Делегацији ЕУ кажу да је, након што се Европска комисија ангажовала у оквиру структурисаног дијалога, сада на домаћим властима да усвоје нови нацрт Закона о судовима БиХ, у оквиру којег би ово питање било ријешено.

“Власти на свим нивоима треба да подузму стварне усклађене напоре, под вођством Министарства правде БиХ у улози копредсједавајућег у структурисаном дијалогу о правосуђу, како би се постигао договор о нацрту закона о судовима БиХ у складу с Уговором о функционисању ЕУ, те како би се осигурала његова примјена у нацрту закона. Европска комисија и даље стоји на располагању за преглед коначног нацрта прије него што уђе у законодавну процедуру”, нагласила је за “Независне” Јамила Миловић-Халиловић, портпарол Делегације ЕУ у Сарајеву.

У Министарству правде БиХ нам кажу да је поменути нацрт у програму рада Министарства, али да нема информација када би се он могао наћи на дневном реду.

“Ово питање ће бити рјешавано у новом сазиву Савјета министара чије формирање се очекује у наредном периоду”, истакла је за “Независне” Станислава Марић, портпарол Министарства правде БиХ.

И у Високом судском и тужилачком савјету БиХ су “Независним” рекли да је ово питање у надлежности Министарства правде БиХ и да од њих зависе наредни кораци.

Иако нам ниједна домаћа институција није могла објаснити шта би тачно закон садржавао и која би била овлаштења другостепеног суда, неке натукнице у вези с овом проблематиком нашли смо у Стратегији реформе правосуђа БиХ, која је објављења на интернет страници Министарства правде БиХ.

У тој стратегији је истакнуто да би суштина законских измјена било успостављање независног другостепеног суда, као и да би амандмандски требало допунити све друге законе, како би се избјегле нејасноће у тумачењима. Оно што, пак, није најјасније је да ли би поменути другостепени суд био апелациони суд, чије формирање је тражила Република Српска када је први пут био заказан, па након доласка Кетрин Ештон, тадашње високе представнице за спољну политику ЕУ, у Бањалуку отказан референдум о правосуђу. Наиме, тада су се представници РС жалили да није у складу с европском праксом да Суд БиХ уједно врши и функцију апелационог суда, односно да исти орган доноси правоснажне пресуде. На трагу тога је и принципијелна намјера у самој стратегији да успостављање другостепеног суда буде реформа апелационог система у складу с Европском конвенцијом о заштити људских права и темељних слобода, као и с мишљењем Венецијанске комисије Савјета Европе.

Осим другостепеног суда, Европска комисија у извјештају о напретку БиХ ка ЕУ каже да би циљ нацрта закона о судовима требало да буде и успостављање уједначене судске праксе на цијелој територији БиХ, али и да се ојача правосудни систем у борби против тешког криминала.

Миловић-Халиловићева каже да је Европска комисија предана процесу реформе правосуђа у БиХ кроз директан дијалог са свим релевантним властима у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању.

“Министарски састанци организовани у оквиру структурисаног дијалога о правосуђу такође представљају користан формат за остваривање помака на осјетљивијим правосудним реформама, као и за усмјеравање дискусије о овим важним питањима, односно о законима о судовима БиХ и Високом судском и тужилачком савјету, као и о ревидирању Националне стратегије за ратне злочине”, рекла је она.

Што се тиче других важних питања о којима се разговарало у оквиру структурисаног дијалога, истакла је да Европска комисија апелује на надлежне власти да усвоје ревидирану Националну стратегију за ратне злочине.

“Када је у питању Нацрт закона о Високом судском и тужилачком савјету, Европска комисија је апеловала на Министарство правде БиХ да као формални предлагач сазове сједницу успостављене радне групе како би се ефективно покренуло сачињавање нацрта заснованог на законодавној иницијативи коју је припремио и представио ВСТС у јулу 2018. године”, рекла је она.

Извор: www.nezavisne.com

Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na USLOVI KORIŠTENJA.

Related posts

У БиХ се предвиђа нешто већи економски раст у односу на прошлу годину

Radio Brčko

BiH prva zemlja u regiji koja je zvanično prihvatila Pariški klimatski sporazum

Radio Brčko

Бeртон: Питање чланства БиХ у НАТО-у се користи за одгађање формирања власти

Radio Brčko