У Сарајеву је одржан састанак министра за људска права и избјеглице БиХ Севлида Хуртића са представницама Сигурне мреже БиХ и мреже невладиних организација у оквиру којих дјелују сигурне куће за жртве родно заснованог насиља.
Циљ састанка је да се истакне неопходна координација свих нивоа власти у провођењу Препорука комитета Вијећа Европе за праћење провођења Истанбулске конвенције, ради ефикасније заштите и превенција родно заснованог насиља и фемицида у Босни и Херцеговини.
Министар Хуртић је поручио да се жене које су жртве насиља не враћају насилнику и да требају тражити помоћ и подршку институција.
“Као министар, као отац и супруг, желим да пошаљем поруку свим женама и свој дјеци који су малтретирани у породици да када се одлуче да изађу из те куће да потраже безбједност и помоћ и да се не враћају и да иду до краја, да се том насилнику, манијаку, не врате и да иду даље, јер он ће покушавати да жену врати назад. Оног момента, када се она врати кући, закључили смо да тада наступа пакао за ту жену, то дијете”, казао је Хуртић на конференцији за новинаре.
Истакао је да је дао смјернице сигурносним службама да вјештаче телефон троструког убице Нермина Сулејмановића и да се види с ким је посљедњих седам дана разговарао и ко му је дојавио гдје се налази Низама Хећимовић коју је убио.
Аида Бехрем из Удружења “Жене са Уне“ из Бихаћа истакла је да је врло важно хитно дјеловати, посебно када је у питању збрињавање жена које су жртве насиље у породици.
“Толеранција на родно засновано насиље према женама у бх. друштву, како у породици тако и на радном мјесту, нарочито када је у питању фемицид, захтијева доношење нових и провођење постојећих правних прописа. Потребно је хитно дјеловати у смислу провођења постојећих законских рјешења, посебно када је у питању збрињавање жена и дјевојчица, опћенито жртава насиља у породици, у сигурним кућама”, рекла је Бехрем.
Истакла је да се не смије дозволити да иједна жена више буде убијена и да буде жртва насиља као што се догодило недавно у Градачцу када је убијена Низама Хећимовић (38).
Горица Ивић из Фондације “Удружене жене Бањалука” изјавила је да је врло важно проводити законе ако се жели спријечити насиље против жене.
“Све организације које видите овдје само у прошлој години су пружиле помоћ и подршку кроз сигурну кућу за око 500 жена које су преживјеле насиље као и њиховој дјеци. Усаглашавање и доношење закона и норматива је неопходно, али ниједан закон који ће само бити слово на папиру не доноси ништа. Уколико се закони не проводе, бојим се да ћемо и даље имати исто поступање”, казала је Ивић.
Резидентна координаторица Уједињених нација у Босни и Херцеговини Ингрид Мекдоналд подсјетила је да већ годинама сарађују са Министарством за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине на подизању свијести о родно заснованом насиљу и фемициду.
“Желим овом приликом да упутим саучешће Низаминој породици. Ово је болан тренутак за све нас, а оно што је најтрагичније је што су се ови случајеви могли спријечити. Статистички подаци показују да је у протеклих шест година 60 жена страдало као жртва фемицида, то је једна жена мјесечно”, казала је Мекдоналд, те нагласила да многе жене не смију пријавити насиље.
“Око 85 посто жена у БиХ не пријављује насиље из низа разлога, од стигматизације, друштвених вриједности до неповјерења у систем. Протеклог петка смо свједочили пропусту система да адекватно реагује и да спријечи нешто што се могло спријечити”, рекла је она.
На састанку су донесени конкретни Закључци који ће бити послани на усвајање Вијећу министара Босне и Херцеговине.
– Хитно донијети прописе и подзаконске акте којим ће се обезбиједити ефикасна заштита жртава насиља у складу са стандардима Истанбулске конвенције, а нарочито везано за казнену политику, да казне и мјере које се изричу за насиље у породици и друге облике насиља над женама буду дјелотворне, сразмјерне и одвраћају од чињења дјела.
– Полиција, правосуђе и центри за социјални рад морају подузимати све потребне мјере како би се осигурала физичка сигурност и психичко благостање жртава родно заснованог насиља и дјеце и прекинути круг моћи и злостављања од стране починиоца. Неопходно је јачати професионализам и објективност у поступању, те капацитирати центре за социјални рад и полицију за ефикасније праћење стања и дјеловање у заједницама, уз блиску сарадњу са грађанством и невладиним сектором.
– Полиција и центри за социјални рад уз подршку правосудја и других субјеката заштите, обавезни су професионално, темељито и досљедно проводити процјене ризика и управљање ризиком од родно заснованог насиља узимајући у обзир све факторе ризика (као нпр. ранија пријава насиља, подношење захтјева за развод и сл.).
– Осигурати правни статус, као и довољно и континуирано финансирање из јавних буџета за све облике специјализоване подршке и помоћи за жртве насиља, укључујући сигурне куће, правна и психолошка савјетовалишта и СОС телефон.
– Обезбједити стандарде за поступање и финансирање програма за рад са починиоцима насиља.
– С циљем превазилажења родних стереотипа и јачања професионалних вјештина, увести систематичну и обавезну обуку о свим облицима насиља према женама за релевантна стручна лица која раде са жртвама или починиоцима, а посебно за полицију, тужиоце или судије, као и за особље центара за социјални рад и медицинско особље, у складу са стандардима Истанбулске конвенције. Како би се осигурали континуитет и одрживост, обука мора бити финансирана из буџета и да не би овисиле од донаторских средстава.
– Сви субјекти заштите (посебно, центри за социјални рад, здравство, полиција и правосуђе) треба да редовно и систематично прикупљају административне податке за све облике насиља над женама у свим фазама поступања, класификоване према сполу и старосној доби жртве и починиоца, облика насиља и односу између починиоца и жртве, за цијелу територију Босне и Херцеговине. То је једини начин да се проведе анализа, те да се јасно артикулише пропуст у одговору институција на насиље, који се континуирано понавља као највећи недостатак у остваривању права жртава.
– Умјесто да родно засновано насиље буде предмет медијског интересовања тек након догађања неког тешког случаја, медији, а нарочито јавни сервиси, треба да реализују дугорочне и континуиране програмске садржаје за подизање свијести стручне и шире јавности о превенцији и заштити жртава од свих облика родно заснованог насиља. Осим ширења знања и превазилажења стереотипа, циљ програмских садржаја и кампања нужно треба бити и промовисање питања личне и друштвене одговорности у случајевима насиља над женама. Једнако важно, кампање и подизање свијести морају бити усмјерене и на жене које су у ризику од дискриминације, како би добиле информације о њиховим правима и услугама подршке које су им доступне.
– Побољшати систем функционисања и координације постојећих координационих тијела за праћење проведбе Истанбулске конвенције на различитим нивоима власти у БиХ, како би се осигурала свеукупна координација, стандарди поступања и размјена информација између тих тијела, тако да се поштују стандарди Истанбулске конвенције у свим дијеловима Босне и Херцеговине, а у блиској консултацији са специјализираним невладиним организацијама и цивилним друштвом.
– Састав Одбора за праћење и извјештавање по Истанбулској конвенцији и фемициду, којег је 2019. године формирало Вијеће министара Босне и Херцеговине, још увијек је непотпун, јер у њему нема представника Републике Српске. Нужно је да се представници из Републике Српске укључе у рад овог одбора који би, између осталог, требао осигурати свеукупну координацију и размјену информација између тијела на различитим нивоима власти у Босни и Херцеговини.
– Крајње је вријеме да Босна и Херцеговина, у циљу цјеловите и координиране проведбе Препорука комитета Вијећа Европе за праћење проведбе Истанбулске конвенције (ГРЕВИО Комитета), донесе Акциони план за проведбу препорука којег ће имплементирати сви нивои власти у складу са својим уставним и законским надлежностима. У проведби Акционог плана кључни партнер органима власти су специјализоване невладине организације, а различити пројекти међународне асистенције су важна подршка реализацији.
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.