Цијене станова у БиХ наставиће да дивљају, а када ће доћи до обрнутог тренда, питање је на које конкретан одговор нема већина оних који се баве прометом некретнина.
Сенка Гатарић Василић, власница бањалучке агенције “Еуро-агент”, која је у овом послу 32 године, истиче да нико не може предвидјети када ће раст цијена бити заустављен. Додаје да је потражња велика, баш као и инфлација.
“Скочиле су цијене грађевинског материјала, радне снаге, а интерес за куповину је и даље велики, с обзиром на то да је камата у банци врло ниска или је уопште нема на уложени новац, па већина одлучује да купи стан, да га издаје и на тај начин сачува вриједност новца и да на неки начин кроз кирију добије камату коју не добија у банци”, истакла је Гатарић Василићева.
Слично каже и Леонард Самарџија, власник агенције за некретнине “ВХС траде” Приједор, који такође истиче да цијене некретнина зависе од низа фактора, као што су материјал те радна снага, које је све мање.
И он наглашава да је тешко рећи када ће престати да расту цијене станова. Инфлација је, наглашава, велика, тако да новац губи вриједност, па се људи одлучују да имају некретнине.
“Материјал којим се гради поскупио је 200-300 одсто. То је подигло и цијене станова у новоградњи, а самим тим такав тренд се биљежи и у староградњи. У Приједору је прошле године квадрат старе градње коштао 1.100-1.200 марака, а отишао је на 1.500-1.600 марака. Мањи станови иду и до 2.000 КМ када говоримо о старој градњи. Новоградња нам иде од 2.000 до 2.200 КМ, а прошле године је била 1.600 марака”, каже Самарџија те такође истиче да је потражња већа од понуде.
Нешто другачије мишљење има Саша Питнер, власник агенције за некретнине “Артис” Сарајево, који сматра да би станови могли да поскупе за још неких пет до десет одсто, а онда ће, како очекује, тржиште доживјети пад, као што је то забиљежено 2009.
Могло би се то догодити, каже, за неких годину или годину и по дана. Помаци ка доље, наглашава, морају се десити, јер овако више неће моћи.
Он наглашава да су цијене станова које постоје на тржишту превисоке у односу на цијену изградње.
“Раст цијена је нереалан у односу на цијену квадрата градње. Са некадашњих 1.600 марака, колико је прије неколико година коштао квадрат, дошли смо на 2.500 па чак и 3.000 марака”, рекао је Питнер за “Независне новине”.
Са друге стране, Миле Петровић, секретар Удружења грађевинарства и индустрије грађевинског материјала у Привредној комори Републике Српске, подсјећа да на формирање коначне цијене квадрата стана утичу улазни параметри као што су цијена земљишта, ренте, грађевинског материјала те радне снаге.
“С обзиром на то да су цијене свих улазних параметара порасле, то је довело до поскупљења. Коначну и завршну ријеч што се тиче цијена диктирају тржиште и потражња. Такође бих напоменуо да већина станова буде распродата на самом почетку градње тако да инвеститори формирају цијене у том моменту”, рекао је Петровић.
Према његовим ријечима, овог пута дошло је до озбиљних поскупљења и несташице грађевинског материјала, а инвеститори, како каже, нису могли мијењати цијене, тако да су у претходном периоду истрпјели ову разлику у скоку цијена.
“Будућа кретања цијена су врло тешко предвидива, али свакако можемо рећи да ће пратити кретање сировина, материјала, земљишта, транспорта и свега што у коначници утиче на крајњу цијену”, навео је Петровић за “Независне новине”.
Према подацима Републичког завода за статистику, број продатих завршених нових станова у Републици Српској у трећем тромјесечју 2021. године био је већи у односу на просјечан број продатих нових станова у 2020. години за чак 58,4 одсто и у односу на треће тромјесечје 2020. године већи је за 18,3 процената.
Просјечна цијена продатих нових станова у Српској, у трећем тромјесечју 2021. године, у односу на треће тромјесечје 2020. године, била је виша за 7,4 одсто.
Извор: https://www.nezavisne.com/
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.