Екстремне суше, недостатак полена, све слабији приноси меда и увоз меда сумњивог квалитета, неки су од највећих изазова са којима се суочавају пчелари у Републици Српској, а предсједник Савеза удружења пчелара РС Дарко Марјановић упозорава да би током предстојеће зиме могли изгубити најмање четвртину пчелињих друштава.
Марјановић је у разговору за Фену рекао да је почетак ове године пчеларима у многим крајевима уливао наду, јер су приноси били у складу с вишегодишњим просјеком, али да је изразито сушно раздобље током јула, августа и септембра поништило дио тих резултата.
“На свом пчелињаку мјерио сам губитак од 15 килограма на пчеларској ваги. То значи да пчеле нису губиле на снази и бројности, него су једноставно потрошиле 15 килограма меда који су имале за зиму. То се догодило у јулу и августу, када би у нормалним условима требало да прикупљају додатне залихе”,- рекао је Марјановић.
Према његовим ријечима, суша не утиче само на количину меда већ и на доступност и разноврсност полена, који је неопходан за правилан развој пчела. Посебно је важно да пчеле које се развијају током августа буду добро исхрањене, јер управо оне треба да преживе зиму и живе знатно дуже од пчела које се развијају током активне сезоне.
Марјановић је подсјетио да је прије двије године упозоравао на могућност великих зимских губитака, који су се тада кретали између 30 и 50 одсто, те да се посљедице тих губитака још осјећају.
“Тек сада смо, након двије године, успјели да надокнадимо број пчелињих друштава која смо тада изгубили. Међутим, према ономе што пчелари тренутно примјећују на својим пчелињацима, многа друштва су ослабљена и мање бројна. Бојим се да бисмо и ове зиме могли изгубити најмање четвртину пчелињих заједница”, упозорио је Марјановић.
Сматра да је прилагођавање климатским промјенама заједнички задатак пчелара, институција и грађана. Једна од важних мјера је садња и заштита медоносног биља, нарочито биљних врста отпорнијих на сушу, али и већа пажња приликом кориштења хемијских средстава у воћњацима и другим пољопривредним културама.
Истакао је да заштита пчела није важна само за пчеларство, него и за цјелокупну производњу хране, јер пчеле имају кључну улогу у опрашивању биљака.
“Морамо бити осјетљивији према природи и више водити рачуна о томе како третирамо пољопривредне културе. Ако заштитимо пчеле, штитимо и животну средину, а тиме стварамо услове за здравији живот људи”, рекао је Марјановић.
Увоз и фалсификовани мед притисак на домаће произвођаче
Поред климатских промјена, домаће пчеларе оптерећују и проблеми с пласманом меда. Марјановић каже да појединим произвођачима остају непродате залихе, иако се мед увози и продаје у маркетима.
Према његовим ријечима, проблем фалсификованог меда присутан је и на европском и на свјетском тржишту, а откривање таквих производа може захтијевати веома добро опремљене лабораторије.
“На свјетском тржишту цијене меда оборене су због фалсификованог меда који се мијеша с природним, а такве производе веома је тешко открити без одговарајуће лабораторијске опреме. О томе смо разговарали и са Министарством, од којег смо добили увјеравања да би у наредном периоду до 10 милиона КМ могло бити усмјерено на јачање лабораторијских капацитета”, рекао је Марјановић.
Оцијенио је да би унапређење лабораторија помогло не само пчеларима него и другим пољопривредним произвођачима, јер би омогућило поузданију контролу квалитета производа који долазе на домаће тржиште.
Марјановић је навео да се у РС процјењује да има око 4.000 регистрованих пчелара, док се број оних који остварују право на подстицаје Министарства, односно имају више од 30 кошница, посљедњих година креће око 2.500.
За 2025. годину подстицај је износио 12 КМ по кошници, док је за ову годину предвиђено повећање на највише 20 КМ. Марјановић каже да се пчелари залажу да се подстицаји наставе повећавати и да се смањи разлика у односу на подршку другим гранама сточарства.
Као један од начина да се помогне домаћим произвођачима види и директно повезивање пчелара и потрошача, као и едукацију дјеце о значају пчела, пчеларства и заштите природе. Предлаже оснивање огледних пчелињака и кућа пчеларства, који би били мјеста за едукацију, али и нови садржаји за развој туризма.
Урбано пчеларство захтијева прилагођавање прописа
Говорећи о могућностима развоја урбаног пчеларства, Марјановић је рекао да градови могу бити занимљива мјеста за пчеларење, али да би прије тога требало размотрити измјене прописа који ограничавају локације пчелињака.
Из личног искуства, стеченог током живота у Денверу у Сједињеним Америчким Државама, гдје је имао 50 кошница распоређених на 15 локација, сматра да се такав начин пчеларења може организовати и у урбаним срединама.
Ипак, истиче да градови у РС нису толико велики да би нужно захтијевали постављање кошница у самим центрима, јер пчеле могу прикупљати нектар и полен на удаљености од неколико километара од кошнице.
Додао је да би градови могли више доприносити пчеларству планском садњом медоносног дрвећа и другог биља које би користило пчелама и осталим опрашивачима.
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.