Према подацима Фонда за пензијско и инвалидско осигурање /ПИО/Републике Српске, корисник који најдуже остварује право на пензију је лице чији су иницијали М.З. /94/ из Зворника, који породичну пензију непрекидно користи већ 75 година.
Одмах након њега, по дужини трајања кориштења пензијског права слиједи З.Р. /80/ са подручја Рибника, корисник породичне пензије од 1952. године или 73 године, као и Д.В. /92/ са пребивалиштем у Нишу, корисник породичне пензије 67 година.
Фонд располаже подацима да је најстарији корисник права из пензијског осигурања у Републици Српској С.К. /105/ са подручја општине Фоча. Породичну пензију прима непрекидно од 1989. године, што значи да је корисник права већ 36 година.
Међу најстаријим корисницима је и М.Г. из Бањалуке /105/, корисник старосне пензије 35 година, као и А.М. из Добоја /105/, корисник породичне пензије и корисник права, такође, 35 година.
“Примјери ових корисника показују да пензија може пратити читав један животни вијек – од младости, па до дубоке старости. Они су живи свједоци различитих времена и промјена, а њихови подаци остају посебна биљешка у евиденцијама Фонда ПИО Српске”, наведено је у саопштењу.
Из Фонда поручују да дугогодишњи корисници пензијског осигурања у Републици Српској уживају континуитет исплате и заштиту својих права, што је један од приоритета.
У саопштењу је наведено да корисници који најдуже користе право јесу корисници породичне пензије, и то дјеца са утврђеном неспособношћу за самосталан живот и рад. У тој категорији подједнако су заступљени мушкарци и жене, док је код удовица/удоваца значајно већи број жена.
Када је ријеч о инвалидским пензијама, прве жене у Републици Српској оствариле су ово право још 1958. године, а мушкарци од 1962. године. Прве старосне пензије почеле су да се исплаћују 1963. године мушкарцима, а од 1965. и женама.
“Пензије се у континуитету исплаћују претежно на територији Републике Српске, али и у Федерацији БиХ, Републици Србији и мањем броју случајева у Хрватској”, наводе из Фонда.
Извор: СРНА
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.