Готово милијарду и по марака директних страних инвестиција регистровала је Централна банка Босне и Херцеговине у прошлој години што је, како су саопштили, до сада највећи годишњи износ. Иако звучи оптимистично, структура инвестиција, кажу економисти, ни приближно не указује на значајнији економски замах. Потенцијал постоји, али не и планови и економски циљеви, сматрају стручњаци.
Окупљања потенцијалних инвеститора у Босни и Херцеговини готово по правилу изњедре оптимизам, указују на потенцијал, апелују на стварање амбијента.Слично је и са нетом одржаним скупом у Коњицу усмјереним на инвестирање дијаспоре у локалној заједници.
НИХАД ТАБАК, инвеститор
“Мени да није БиХ било не знам да ли бих могао и како да опстанем у њемачкој, јер је тамо велика потражња за људима. Шта је било проблем у БиХ који сада, фала Богу није, да радник се није плаћао прије, а задњих пар година се то доста промијенило”.
Структура инвестиција, када је ријеч о прошлој години, међутим, показује да потенцијал не користимо довољно, изузев сектора производње и снабдијевања електричном енергијом који предњачи са 200 милиона марака.
Главнина раста страних директних инвестиција је посљедица високих реинвестираних зарада постојећих нефинансијских и финансијских предузећа са страним инвестицијама, док су улагања у облику власничког капитала и осталог капитала износила укупно 500 милиона КМ.
“Вијест о расту инвестиција је добра, али нема довољно инвестирања у производњу, иако су економски услови примамљиви”, каже економиста Зоран Павловић.
ЗОРАН ПАВЛОВИЋ, економиста
“Када све то погледамо то је врло сиромашно улагање у БиХ имајући у виду капацитете с којима располажемо у смислу асортимана сировина које су на распоалгању страним инвеститорима, цијену струје која је врло повољна и релативно стабилна”.
Власти задужене за стварање пословног амбијента и правног оквира често су само декларативно на прагу ефикасних рјешења.
НЕРМИН НИКШИЋ, премијер Федерације БиХ
“Да будемо потпуно реални врло је тешко очекивати да улаже свој капитал у земљи у којој нема правне сигурности у земљи у којој није сигурносна ситуација задовољавајућа упркос чињеници да је њима примамљив податак да је порез на добит овдје најмањи од већине земаља у свијету”.
Не постоје јасни циљеви и задаци привлачења страних инвеститора који се проводе, упозорења су која често слушамо. Значајнијих помака ипак нема.
ЗОРАН ПАВЛОВИЋ, економиста
“Код нас се нико не бави привредом. Зашто? Зато што бирократе живе на ПДВ-у”.
Готово половина инвеститора долази из три земље, Аустрије, Хрватске и Србије.Око 40 посто страних инвестиција припада банкарском сектору, телекомуникацијама и трговини од укупних 17,4 милијарде марака до сада.
Извор: БХРТ
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.