Српска православна црква /СПЦ/ данас прославља Петровдан, празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу.
Овај празник је помен на страдање Светих апостола Петра и Павла, које се догодило у Риму 67. године нове ере, а према неким изворима 69. године нове ере.
Петар је рођен у мјесту Витсаида, на обалама Галилејског језера. Био је један од 12 апостола и нераздвојни Христов пријатељ и сљедбеник.
Његово право име било је Симон, а име Петар /на грчком значи “камен” или на хебрејском Кифа/ дао му је Христос због његове тврде вјере.
“Ти си, Петре, стијена на којој ћу саградити цркву своју и врата паклена неће јој ништа моћи”, каже Јеванђеље по Матеју.
Након Христовог вазнесења и силаска Светог Духа на апостоле, проповиједао је вјеру по Палестини, Сирији, Антиохији, Малој Азији и Риму, гдје је два пута боравио.
Као епископ провео је седам година у Антиохији и тада је за сљедбенике Христовог учења настао појам хришћани.
За вријеме владавине императора Нерона у прогону хришћана ухваћен је и бачен у тамницу.
Павле, који се прије крштења звао Савле, рођен је у Тарсу. Био је веома образован и имао је статус грађанина Рима. Павле није спадао у групу прве дванаесторице апостола, већ у групу седамдесет других апостола.
У младости је био ревносан прогонитељ хришћана, вјере коју су тадашњи Јудејци сматрали за јерес.
Када је кренуо у Дамаск, на путу је сијевнула муња и зачуо се глас с неба: “Савле, Савле, зашто ме прогониш?”, након чега је ослијепио. Савле је три дана био слијеп, али му се вид вратио послије крштења.
Узевши име Павле, од ријечи “паулус” што значи мали, проповиједао је хришћанство на већем подручју Медитерана.
Дванаест посланица Светог Павла чини дио Новог завјета.
Павле је ухапшен у Риму и бачен у тамницу. Погубљен је заједно са Петром. Павлу је одрубљена глава, а Петар је распет на крст наопачке.
На иконама ова два свеца представљају се заједно – Петар држи кључеве у руци, а Павле мач.
Петровданским слављем завршава се Петровски пост и почиње причешће вјерника који су поштовали правила предвиђена каноном Цркве.
Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на мјестима гдје се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују дјеца и омладина.
Паљење ватре и лила симболизује вријеме када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тијела су тада горела као буктиње, освјетљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.