Текстилна и обућарска индустрија БиХ суочава се са све тежим условима пословања, што потврђује и пад извоза у првих шест мјесеци ове године, док домаће компаније истовремено муку муче са недостатком радне снаге, растом трошкова те, како истичу, веома тешко крпе сваки мјесец.
Наиме, према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, вриједност извоза индустрије текстила, одјеће, коже и обуће из БиХ у првом полугодишту износила је 784.031.028 КМ, што је за 3,36 одсто мање у односу на исти период лани, док је увоз био 1.117.420.389 КМ и мањи је за 3,86 одсто.
“Спољнотрговински биланс ове индустрија у првих шест мјесеци показује дефицит од 333.389.361 КМ, а једина тарифна група која остварује суфицит од око 165,9 милиона КМ је обућа”, казали су из Коморе.
Да је у овој привредној грани веома лоша ситуација, потврдио је за “Независне новине” Радован Пазуревић, власник компаније “Санино” из Дервенте, који истиче да се ова бранша генерално налази у веома незавидној ситуацији.
“Дошло је до озбиљног физичког пада обима производње, али и пада извоза и вриједности извоза. Са друге стране, имамо и проблем радне снаге, па се поставља питање – када бисмо имали некаквог већег посла, ко би га радио”, казао је Пазуревић.
Истиче да се произвођачи налазе у врло тешкој ситуацији, јер, како каже, нису успјели за све ове претходне године да створе услове и амбијент да сами почну неку врсту властите производње.
“Овисимо о иностраним партнерима у свијету, а дошло је до страшних поремећаја. Због чињенице да је Азија постала веома интересантна због цијене рада, веома тешко крпимо сваки мјесец, како када су у питању обавезе према радницима, тако и обавезе према држави”, истакао је Пазуревић.
Како је додао, додатни проблем представљају стална поскупљења производње, електричне енергије и комуналних услуга.
“Имамо чињеницу да непрестано долази и до поскупљења производње, струје, комуналних услуга, тако да се бојим да ћемо на овај начин веома брзо имати далеко тежу ситуацију”, рекао је Пазуревић.
Када је ријеч о одласку радне снаге, Пазуревић сматра да је дошло до благог застоја, на шта, према његовим ријечима, утиче и тренутна ситуација у свијету.
“Дошло је до застоја, али имамо чињеницу да у нашим фирмама године пролазе, људи мало улазе у озбиљне године, а нема нових радника. Људи одлазе у пензију, а са друге стране, прилив нових радника је прилично успорен. То је разлог који утиче на смањење броја запослених”, казао је Пазуревић.
Он упозорава да се на тај начин остаје без радника који имају искуство, док годинама није довољно урађено на стварању система образовања и обуке младих за занате и рад у производњи.
“На тај начин остајемо без радника који имају искуства, а већ годинама причамо да нисмо успјели да отворимо школе гдје би се ученици могли обучавати за занате и за рад у нашим фирмама. Због тога ћемо имати отежану ситуацију када је у питању производња”, нагласио је Пазуревић.
Према његовим ријечима, компаније успијевају да задрже традиционалне партнере с којима годинама сарађују, јер међу њима постоји одређени степен међусобног повјерења.
“Сви успијевамо да имамо традиционалне партнере са којима годинама сарађујемо. Постоји један степен повјерења међу фирмама и задржавамо постојеће партнере. Али када су у питању нови партнери, то је спорадично. Можда се појави неки мањи уговор, али се нека озбиљна компанија већ одавно није појавила”, закључио је Пазуревић.
Из Спољнотрговинске коморе истичу да је, када је ријеч о извозним тржиштима, анализа показала да је готово 90 одсто производа ове индустрије усмјерено према 10 држава, од којих су све, осим Швајцарске, чланице ЕУ.
Хрватска је водеће извозно тржиште са око 174,7 милиона КМ, што је дијелом посљедица близине и интегрисаности у регионалне ланце вриједности, посебно у сегменту дијелова обуће и чарапа.
Из Коморе наводе да Италија са око 141,8 милиона КМ и Њемачка са око 123,5 милиона КМ представљају кључна тржишта за обућу и одјевне производе вишег цјеновног разреда.
“Структура увоза показује да БиХ увози и сировине и репроматеријале за домаћу индустрију, али и значајне количине готових производа. Увоз готове одјеће износи око 455,5 милиона КМ, што је 40,8 одсто укупног увоза”, истичу из Коморе.
Извор: Независне
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.