Централна банка БиХ једина је у региону и Европи која није реаговала током пандемије вируса корона како би подстакла економију да се избори са проблемима, пишу данашње “Независне новине”.
Лист наводи оцјене стручњака да ранија образложења да не могу јер не желе нарушити каренси борд, нису оправдана с обзиром на то да су централне банке у свијету и Европи као што су у Бугарској и Данској, које такође имају каренси борд, реаговале и на различите начине дјеловале како би “погурале” и стимулисале економију да се избори са проблемима изазваним вирусом корона.
“Такође, каренси борд везан за долар имају Хонгконг, Бермуди, Кајманска Острва па су реаговали исто као и Фолкландска Острва, Света Хелена и Гибралтар, који имају каренси борд везан за фунту”, наводи лист.
Када је ријеч о региону, Црна Гора је смањила обавезну резерву, док је Хрватска централна банка обезбиједила додатну ликвидност и то на начин што је подржала хартије од вриједности Хрватске.
Такође, смањила је обавезну резерву са 12 на девет одсто, а смањила је и репо каматну стопу са 0,3 на 0,05 одсто. Хрватска централна банка организовала је и “свап” линију са Европском централном банком, односно омогућила је размјену куна за евре од двије милијарде евра, те купила обвезнице у вриједности од 18 милијарди куна, односно четири одсто хрватског БДП-а.
“Независне новине” наводе и да у условима пандемије и поремећаја економије није сједила ни Национална банка Србије, која је прво спустила референтну каматну стопу са 2,25 на 1,75 одсто, а касније поново на 1,5 и на крају на 1,25 одсто.
Такође, организовала је “сwап” линије и “репо” уговоре на владине обвезнице. Поред тога, успоставила је и репо линију са ЕЦБ да побољша еурску ликвидност на домаћем тржишту.
Посљедња мјера Националне банке Србије била је у новембру и сада се на седмичном нивоу организују “свап” аукције и “репо” аранжмани како би се поспјешила ликвидност система.
Лист наглашава да је у Србији стопа обавезне резерве пет одсто, док је у БиХ то десет одсто, а бројни захтјеви и привредника и политичара о смањењу ове стопе нису наишли на разумијевање.
Еконмиста Саша Стевановић каже да је у условима неизвјесности на све начине потребно стимулисати економију, те је додао да ће они који су у томе успјешни обезбиједити очување животног стандарда и задовољство људи.
“Оне који то не ураде историја ће памтити по лошем. Монетарни ауторитети попут централних банака и агенција за банкарство настоје донијети мјере које ће стимулисати економију, повећати ликвидност у системима и предуприједити потенцијална уска грла у функционисању економије”, рекао је Стевановић, коментаришући то што Централна банка БиХ није урадила ништа када је ријеч о стимулисању економије у БиХ.
Он истиче да се каренси борд у БиХ показао као добар у очувању цјеновне стабилности, те да је девизним резервама и капиталом потребно опрезно управљати с тим да је то “опрезно управљање” тренутно и прије 25 година значајно различито.
“На техничком нивоу потребно је заговарати нове моделе управљања, не угрожавајући ниједним дијелом постојећи каренси борд. Ситуација гдје економија расте у годинама иза нас у просјеку шест одсто, а новчана маса 14 одсто, указује на повећање ликвидности у систему”, рекао је Стевановић.
Он пита да ли смо као друштво достигли степен развоја у којем централне банке директним каналима улажу у економију, те да експерименти и покушаји на глобалном нивоу постоје, а да ли ћемо и у ком облику закорачати, ствар је дискусије.
У Централној банци БиХ кажу да су “фокусирани на своју кључну улогу, а то је очување монетарне стабилности, чиме доприносе финансијској стабилности у турбулентним околностима изазваним пандемијом”.
“Домаћа валута је стабилна и ужива потпуно повјерење, и на тај начин Централна банка БиХ најбоље доприности стабилности банкарског и финансијског система, макроекономској стабилности и очувању претпоставки за економски опоравак”, рекли су “Независним новинама” у Централној банци БиХ, додајући да, када је у питању Данска, она не функционише као аранжман каренси борда, те да је циљ њене монетарне политике цјеновна стабилност и да се због тога не може правити поређење.
Такође, наводе да је Бугарска реаговала, али у својству супервизора, за шта Централна банка БиХ нема мандат. Они истичу да су на самом почетку кризе били велики притисци да се напусти валутни одбор, да се штампа новац и фанансира буџет, али да би то било не само противзаконито, него би знатно угрозило економију.
“Девизне резерве су стабилне и износе 13,65 милијарди КМ на дан 14. децембра 2020. године”, рекли су у Централној банци додајући да платни систем у БиХ функционише неометано, те да се обавезна резерва уредно испуњава од стране комерцијалних банака.
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.