Direktor kompanije Verlab Almir Badnjević prokomentarisao je dešavanja u aferi “Kiseonik” te naveo razlike između industrijskog i medicinskog kisika.
On kaže kako je medicinski kisik neophodan za održavanje dovoljnog nivoa kisika u krvi te je veoma važno da ljudi primaju odgovarajuću količinu medicinskog kisika, s obzirom na to da npr. visoke koncentracije mogu dovesti do toksičnosti.
“Mediciniski kisik se koristi za medicinske tretmane u zdravstvenim ustanovama ili u svakodnevnim situacijama kada pojedinac ne može samostalno disati na odgovarajući način. Također, mogu ga uzimati i sportisti za vrijeme treninga ili prilikom određenih terapija kisikom. Industrijski kisik se koristi u industrijskim okruženjima, poput proizvodnih pogona, za zadatke koji mogu uključivati sagorijevanje, oksidaciju, pa čak i za ubrzavanje određenih hemijskih reakcija”, navodi on.
Badnjević postavlja pitanje i odgovara, da li postoji razlika – da.
“Osnovna razlika je u tome što industrijski nivoi čistoće kisika nisu u rangu s nivoom čistoće medicinskog kisika. Kontejneri u kojima se doprema industrijski kisik često sadrže različite nečistoće. S druge strane, boce s medicinskim kisikom moraju biti bez bilo kakvih zagađivača. Iz tog razloga industrijski kisik nije namijenjen za inhalaciju pacijenata poput medicinskog kisika. Zbog navedenih očiglednih razlika postoje i različiti standardi/regulative za industrijski i medicinski kisik te različite institucije koje se brinu o provedbi ispunjenosti navedenih regulativa”, navodi on.
Ispitivanje kvaliteta medicinskog kisika može provesti samo laboratorija akreditovana po ISO 17025 standardu za ispitivanje kvaliteta kisika i nivoa njegovog zagađenja (kvalitet i kvantitet).
“U BiH ne postoji takva laboratorija”, kaže on.
Kaže i kako je ono što bi istraživanje u ovoj oblasti moralo detektovati i zaustaviti upotreba uljnih kompresora za dopremanje medicinskog kisika u zdravstvenim ustanovama.
“Takav nemar i neznanje su prije nekoliko godina u jednoj od BiH zdravstvenih ustanova uzrokovali pojavu ulja u plućima beba. Pisali smo o ovome. Upozoravali. Ništa se nije dogodilo. I dalje se koriste uljni kompresori u zdravstvenim ustanovama, a evo sad i industrijski kisik”, zaključio je on.
Tekst preuzet sa www.klix.ba
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.