Европски суд за људска права у Стразбуру је током прошле године шест пута пресудио против БиХ када су у питању кршења људских права, наведено је у извјештају који је тај суд објавио.
Ипак, како се чини, од свих земаља западног Балкана, не рачунајући Словенију, БиХ је најмање кршила људска права, с обзиром на то да је у предметима против Србије изречено 13 пресуда, а 12 пута је проглашена кривом, Хрватске 24, а у 15 случајева је проглашена кривом, док је у предметима против Црне Горе било 13 пресуда, од којих је 11 негативних, а против Македоније је било 12 пресуда у којима је та земља прекршила људска права. Против Словеније изречено је десет пресуда, од којих је шест пута земља проглашена кривом, а у четири наврата је ослобођена кривице.
Од шест пресуда против БиХ, четири се односе на стару бољку земље – неимплементацију правоснажних пресуда, једна се односи на ускраћивање права на поштено суђење, а једна на ускраћивање права на слободу и безбједност. Када се ради о меритуму, пет од шест пресуда се односи на предмете заштите имовине.
За БиХ би могао бити занимљив случај из Словеније, када је субјект који се пријавио на јавни тендер био одбијен, а Словенија му је ускратила право на жалбу. Суд је пресудио у корист понуђача, тврдећи да држава увијек мора дозволити апелацију на донесену одлуку о извршеном тендеру кад је у питању јавна институција и јавна услуга.
Судећи према изреченим пресудама, већина земаља Европе има знатно лошије стање људских права од БиХ, а апсолутни негативни рекордер је Руска Федерација, са укупно 248 ријешених предмета, од којих је земља у 238 случајева проглашена кривом за кршење људских права. Друга по негативном билансу у Европи је Турска, против које је изречено 140 негативних пресуда, од укупно 146 пресуда.
Финска није имала ниједну пресуду, и тиме је позитивни рекордер Европе, а Чешка, Данска, Њемачка, Аустрија, Ирска, Естонија, Холандија, Норвешка, Португал, Шведска, Летонија и Уједињено Краљевство су са максимално три пресуде такође међу највећим поштоваоцима људских права у Европи.
Међу веће кршиоце људских права у Европи се осим Русије и Турске могу убројати и Бугарска, Грчка, Мађарска, Молдавија и Украјина, која је трећа са укупно 86 негативних пресуда. Иначе, током 2018. године изречено је укупно 1.014 пресуда.
У извјештају су наведени најзанимљивији предмети који су се појављивали на суду током 2018. године, а односе се на дилеме о томе има ли држава право сакупљати приватне информације грађана у сврху заштите од тероризма и других пријетњи, на права грађана бивших социјалистичких земаља на имовину у свјетлу чињенице да је имовина у вријеме социјализма била друштвено власништво, на који начин се примјене ванредног стања у земљи могу односити на привремену суспензију неких одредаба Европске повеље о људским правима, право на ненајављене протесте грађана када сматрају да држава крши њихова права и сличне предмете.
Много интереса изазвао је случај убијеног новинара у Русији, за који је породица убијеног поднијела апелацију Европском суду за људска права тврдећи да држава није урадила довољно да се открију налогодавци убиства. Суд је пресудио у корист породице, тврдећи да у случајевима кад је новинар жртва насиља држава мора предузети додатне напоре да се открију не само извршиоци, него и налогодавци убиства новинара.
Извор: www.nezavisne.com
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.