Тренутно у БиХ постоје четири зоне слободне трговине, које су стратешки позициониране око главних центара економске активности. Корисници слободних зона не плаћају ПДВ нити друге накнаде, осим оних које се односе на плаће и дневнице.
Једно или више правних лица, регистрираних у БиХ, може основати слободну зону. У слободној зони могу се обављати све индустријске, трговинске и услужне дјелатности, којима се не угрожавају околиш, здравље људи, материјална добра и сигурност земље.
Оснивање слободне зоне се сматра економски оправданим ако се на основу приложеног елабората о економској оправданости оснивања слободне зоне и других приложених доказа може оцијенити да ће вриједност робе која се извози из слободне зоне прећи најмање 50 посто укупне вриједности произведене робе која напушта слободну зону у периоду од 12 мјесеци.
За појашњење и коментар питали смо Министарство вањске трговине и економских односа БиХ.
“Слободна зона је дио царинске територије БиХ који је посебно ограђен и означен и у којем се привредне дјелатности обављају уз посебне услове у складу са Законом о царинској политици БиХ и у складу са Законом о слободним зонама у БиХ. Наведеним прописима прописани су услови за оснивање слободних зона, поступак за одређивање слободних зона, престанак рада слободних зона и друга питања значајна за рад слободних зона”, наведено је у одговору Министарства.
Оснивач слободне зоне може бити једно или више домаћих или страних правних и физичких лица. Корисник слободне зоне може бити оснивач слободне зоне, али и друга правна и физичка лица.
“Дакле, разликујемо оснивача слободне зоне и кориснике слободних зона. Оснивач организује услове за рад корисницима слободне зоне. Оснивач сваке године Министарству вањске трговине и економских односа БиХ подноси извјештај о резултатима пословања слободне зоне. Обједињене извјештаја свих слободних зона Министарство вањске трговине и економских односа БиХ, након прибављених мишљења надлежних институција, подноси Вијећу министара БиХ ради усвајања”, истичу из министарства.
Тренутно су у Босни и Херцеговини активне четири слободне зоне:
Слободна зона “Високо” д.о.о., Високо (7 компанија),
Слободна зона “Вогошћа” д.о.о., Вогошћа (21 компанија),
Слободна зона “Херцеговина” д.о.о., Мостар (15 компанија),
Слободна зона “Холц” д.о.о., Пурачић код Тузле (1 компанија).
“У процедури оснивања је Слободна зона Требиње, а напомињемо и да заинтересованост за формирање слободних зона изразиле и друге локалне заједнице у Републици Српској, попут Босанске Градишке, Источног Сарајева, Бијељине, те Рудог”, истичу из министарства вањске трговине.
Питали смо и које накнаде корисници слободних зона плаћају са аспекта царинске политике, а којих су ослобођени.
“Можемо рећи да се унутар слободних зона не плаћају царинске дажбине и ПДВ на увозне сировине и дијелове који се користе у производњи, такође постоји могућност одложеног плаћања царинских дажбина и ПДВ-а на ону увозну робу која се користи као сировина, резервни дијелови или други улазни материјал који се на крају продаје у БиХ, те се као погодност предвиђа близина царинске испоставе, што омогућава бржу царинску обраду”, одговор је Министарства вањске трговине и економских односа.
Остале накнаде/погодности прописане су законима о слободним зонама Федерације БиХ и Републике Српске, а из министарства напомињу да погодности дају и јединице локалне самоуправе у зависности од тога гдје се слободна зона налази.
Министар вањске трговине трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац истиче потребу формирања слободних зона, које представљају развојну шансу за домаћу привреду и покретач су укупног економског развоја.
“Ефикасно пословање слободних зона допринијеће побољшању пословног окружења и повећању конкурентности. Њихово оснивање значиће нове инвестиције, нова радна мјеста, те повећан обим вањскотрговинске размјене. Због тога смо потпуно опредијељени да убрзамо активности на формирању слободних зона, како бисмо олакшали пословање пословној заједници, а посебно извозно оријентисаним компанијама”, став је министра Кошарца.
Он напомиње да је неопходно да институције на свим нивоима власти у БиХ кроз своју законску регулативу подрже развој слободних зона, те да су неопходни заједнички напори Министарства вањске трговине и економских односа, Управе за индиректно опорезивање БиХ и ресорних ентитетских министарстава на усклађивању законских аката који регулишу ову област.
“У наредном периоду морамо доћи до измјена и допуна аката да бисмо увели нове мјере када су у питању слободне зоне. То се првенствено односи на ослобађање од плаћања ПДВ-а на енергенте попут гаса, воде, струје и других компонената које улазе као основа за производни процес. Искуства сусједних земаља, посебно Србије, показала су да ослобађање плаћања ПДВ-а на енергенте у великој мјери доприноси ефикаснијем функционисању слободних зона. Због тога ћемо радити на усаглашавању рјешења која ће инвеститорима, осим постојећих олакшица и погодности, омогућити да буду ослобођени од плаћања ПДВ-а на поменута добра”, истиче министар Кошарац.
Извор: Кликс
Фото: Кликс
Svi članci objavljeni na internet stranici Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo su vlasništvo redakcije. Radio Brčko dopušta ograničeno i povremeno prenošenje članaka sa svoje internet stranice u drugim medijima. Drugi mediji smiju prenijeti informacije iz pojedinih članaka sa Internet stranice Radija Brčko (www.radiobrcko.ba) isključivo kao kratku vijest od najviše četiri reda (300 slovnih znakova), uz obavezno navođenje izvora (Radio Brčko), pri čemu su on-line izdanja dužna objaviti link na originalni tekst na web stranicu radiobrcko.ba, ukoliko s uredništvom portala nije postignut dogovor o drugačijim uslovima. Radio Brčko je odlučan u nastojanju da zaštiti svoje intelektualno vlasništvo i rad svojih autora. Ukoliko se bilo koji dio teksta ili informacija iz teksta objavljenog na internet stranici www.radiobrcko.ba prenese suprotno ovim pravilima, protiv prekršioca će biti pokrenut pravni postupak pred Osnovnim sudom Brčko distrikta. Za detaljnije informacije o uslovima korištenja kliknite na
USLOVI KORIŠTENJA.